Слушајте Sputnik
    Швајцарски франак

    Крај невоља са „швајцарцима“: Свако ће добити рату коју је и очекивао кад је узимао кредит

    © AFP 2019 / FABRICE COFFRINI
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    32323
    Пратите нас

    За стан од око 50 квадрата главница кредита је смањена више него за трећину, а месечна рата преполовљена, груба је рачуница предложеног лекс специјалиса о конверзији стамбених кредита индексираних у „швајцарцима“ који је предложила Влада Србије.

    Корисници стамбених кредита индексираних у швајцарским францима би, судећи према роковима у предложеном лекс специјалису, најдаље већ од средине године кредит конвертован у еврима могли да отплаћују по знатно повољнијим условима.

    Према предлогу закона о конверзији стамбених кредита индексираних у швајцарским францима, који је данас усвојила Влада и који ће се у наредних осам дана наћи у скупштинској процедури, предвиђено је да банка клијенту отпише 38 одсто преосталог дуга конвертованог у евро на дан када му буде доставила понуду за закључење уговора. То ће банка морати да уради најдаље 30 дана од ступања закона на снагу.

    Члан Управног одбора Удружења ЦХФ (швајцарски франак) Србија Јелена Павловић, која је у протеклих недељу дана била део тима који је са представницима државе и пословних банака преговарао о конкретним законским одредбама, за Спутњик је изразила уверење да ће највећи број међу 16.800 људи који имају такве кредите, поготово оне дугорочне на 25-30 година, бити задовољни ефектима предложеног закона.

    Стање главнице дуга биће преведено у динаре по средњем курсу НБС, па то у евре, такође по средњем курсу НБС, па на то иде отпис 38 одсто дуга, прецизирала је Павловићева. Примењиваће се она камата која је сада у понуди банака.

    Уколико је у питању променљива камата, зависно од кретања ЕУРИБОР-а, она ће бити 3,4 одсто, плус ЕУРИБОР. Кад је у питању фиксна камата, она ће максимално износити 4,0 одсто.

    „Уколико те понуде буду коректне, јер закон није фарса, видеће то свако када буде добио понуду банке, ја мислим да ће доста људи одустати од тужби, зато што какав год да имате судски поступак у Србији, он траје шест-седам година у најбољем случају“, каже саговорница Спутњика.

    Она напомиње да ће свако имати могућност избора да ли ће или не потписати од банке понуђену конверзију. За изјашњавање о томе предлог закона је клијенту оставио рок од 30 дана од пријема предлога уговора.

    Међутим, то не искључује наставак већ покренутог судског поступка, па банке неће моћи да заузимају уцењивачки став са предлогом уговора о конверзији по систему узми или остави. Ако не буду задовољни понудом, тужба остаје и даље као могуће решење.

    Како ће изгледати рачуница према предложеном закону, Павловићева објашњава на конкретном примеру.

    „Кредит за стан од око 50 квадрата који је узет у ’швајцарцима‘ у висини од 69.000 евра данас је због такве индексације порастао на 74.000 евра, иако је све време уредно отплаћиван више од 10 година. Другим речима, корисник кредита не само да ништа није отплатио, него је још више дужан. Са конверзијом и отписом 40 одсто дуга, дакле, нешто мало више од 38 одсто предложених у закону, главница би износила око 44.500 евра, са месечном ратом од неких можда 270 евра, што је далеко мање од садашње рате која износи око 550 евра“, прецизирала је Павловићева, која је ради лакшег разумевања извела рачуницу у еврима.

    Она притом указује на оно што је најважније.

    „Свако ће сада добити ону рату коју је перципирао када је и узимао кредит. Значи, ако сам рачунала да ми је у реду да узмем кредит чија је месечна рата 300-350 евра максимално, ја ћу бити у тим границама, можда чак и испод. Јер сви су се, када су узимали кредит, водили према томе колико је то месечно евра. Мислим када људи конкретно добију колико ће плаћати месечно, да ће то бити чак и мање него када су узимали кредит и размишљали колико то у еврима износи. То је суштина ове математике“, каже саговорница Спутњика.

    Међутим, она додаје да је уз ту рачуницу подједнако важно и то што ће овакво решење људима омогућити већу стабилност, јер ће имати могућност да планирају живот, што до сада није био случај.

    Павловићева је указала на сопствени пример, јер јој је стање главнице ове године веће него прошле и све што је платила као да је, како каже, бацила у воду, а сада се опет прогнозира јачање франка.

    Предстоји „брегзит“, предстоје избори за Европски парламент, који могу имати утицај на финансијска тржишта, а чим су она мало у кризи, швајцарски франак јача и све што су платили само за последњих годину дана је, како каже, анулирао.

    Она напомиње да жали што овом конверзијом нису обухваћени они који су по неповољном моделу НБС прешли на евро 2015, 2016, 2017. Међутим, има савет за њих, јер су озбиљно оштећени — да се обрате банкама и да траже да се коригују уговори и закључи неко поравнање, о чему је било речи и на састанку са банкарима.

    Пошто се закон односи само на оне који имају кредит индексиран у „швајцарцима“ у отплати, на питање да ли они који су раскинули уговор или су га на неки начин регулисали пре времена имају могућност да на основу одлуке Врховног касационог суда туже банке, јер нису добили ваљану информацију о ризицима таквог уговора, Павловићева каже да могу.

    „Доношење закона никоме неће ништа одузети. То је само додатни, јако добар бенефит, јер је немогуће имати толике хиљаде тужби на суду, а с друге стране, математика је таква да ће велики број корисника бити задовољан и ово ће за њих на неки начин бити крај агоније“, оценила је за Спутњик чланица УО Удружења ЦХФ Србија.

     

    Слично:

    Суд донео одлуку о кредитима у „швајцарцима“ – у корист задужених
    Банка ипак победила: Укинута пресуда о раскиду кредита у швајцарцима
    Суд поништио кредит у „швајцарцима“
    Крај агоније: Банке враћају паре задуженима у „швајцарцима“
    Хрватска можда и на Суду ЕУ због закона о кредитима у „швајцарцима“
    Клијенти банака траже закон о кредитима у швајцарцима
    Тагови:
    конверзија, кредити у швајцарцима, евро, уговор, влада, лекс специјалис, банке, Јелена Павловић, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога