Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Бокељски морнар на улазу у тврђаву у Котору

    Бивши црногорски министар промовише Боку као „заљев хрватске културе“

    © Sputnik / Рајко Мартиновић
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише Небојша Поповић
    511100
    Пратите нас

    Књига „Бока которска, заљев светаца и хрватске културе“ недавно је представљена у Задру, а на промоцији је учествовао и директор Завода за уџбенике Црне Горе и бивши министар културе Павле Горановић. Да ли то Подгорица мења однос према покушајима Хрватске да присвоји културно наслеђе Бокеља?

    Књига чији је аутор др Ванда Бабић, професорица на Одсјеку за кроатистику Свеучилишта у Задру, штампана је у Црној Гори у сарадњи Хрватског националног вијећа Црне Горе и „Јутарњег листа“. Поред Горановића, на промоцији је говорио и новинар Божо Водопија, док је поздравну ријеч упутио и службено спријечени главни уредник „Јутарњег листа“ Горан Огурлић.

    „Овдје се ради о културној баштини, нечему што је изнад свега, то је наша повијест, генетски код. Зато захваљујем ауторки, надам се да ће многи читатељи сачувати ову књигу и да ће им она бити инспирација да крену путевима проф. Бабић и обиђу ове помало заборављене крајеве хрватске културе“, поручио је Огурлић.

    Како је истакнуто на трибини, циљ књиге је да се „стручна сазнања о Боки которској уврсте у уџбенике у Црној Гори како се не би повијесне чињенице прећуткивале и криво интерпретирале“, те је стога ова књига важна како за хрватску, тако и за црногорску културу и историју.

    Осим све учесталијих претензија хрватске стране да себи присвоји културно наслеђе Бокеља, те тврдњама да се од Херцег Новог преко Пераста, Доброте, Котора, Прчња, Тивта и Будве крије „богата хрватска баштина“, да је наводни „Хрват Матија Змајевић“ створио руску морнарицу, а Иво Визин први опловио свијет, или пак да је Госпа од Шкрпјела у ствари „хрватска Сикстина“, а славна Бокељска морнарица заправо хрватска…, оно што је многе у Црној Гори уистину запрепастило јесте да је један од главних промотера тезе да је Бока которска — „Залив хрватских светаца“ тренутно први човјек Завода за уџбенике Црне Горе, академик Павле Горановић.

    По мишљењу многих нема сумње да када личности које покривају званичне државне функције почну отворено да промовишу благо речено натегнуте конструкције сусједних држава, онда се поставља питање у чијем интересу они раде. Да ли Црне Горе или у овом случају Хрватске, која безмало тврди да се пола хрватског културног блага тобоже (неправедно) налази у Црној Гори.

    Према мишљењу аналитичара и публицисте Војина Грубача, присуство Павла Горановића, некада министра просвјете, а сада директора Завода за уџбенике и наставна средства Црне Горе, на промоцији књиге „Бока Которска, заљев светаца и хрватске културе“ у Задру, само „потврђује да су се црногорски званичници преобразили у ’мечку на ланцу‘ која се вуче или пузи на све културне манифестације у региону, наравно, уколико немају српски предзнак“.

    „Да се десила промоција књиге ’Бока Которска, залив Светог Саве и српске културе‘, за шта има много више историјског утемељења, сигурно никога од црногорских званичника не би било, а знамо да је на Михољској превлаци код Тивта, гдје је био манастир светог Архангела Михаила, Сава Немањић 1219. године установио сједиште Зетске епископије“, напомиње Грубач за Спутњик.

    Он додаје да је одавно познато да су академик Павле Горановић и, како каже, „њему слични идеолошки профили одвећ снисходљиви пред Хрватима“.

    „Узрок томе су неки уму недокучиви комплекси ниже вриједности, које актуелни носиоци важних државних функција у Црној Гори изгледа пречесто носе у себи. Ти комплекси су доказ да они не воле и не цијене православну културну средину у којој се налазе, те да бјежањем по Балкану покушавају изаћи из руна које им није комфорно“, сматра Грубач. 

    Он ипак предвиђа да сви ти покушаји народног преумњења, поред свих механизама које на располагању има званична Подгорица, па и када су отворено на штету саме Црне Горе, на концу не могу имати значајнијег одјека у народу.

    „Ма шта унезверена црногорска власт радила, за Црну Гору већи метафизички значај има један Матија Бећковић него, на примјер, сви пјесници у Црној Гори који су за последњих петнаест година добили високе државне награде за књижевно дјело, тачније — за политичко полтронство а не таленат. А Матији је, као што знамо, забрањен физички улазак у Црну Гору, што је неадекватно, јер идеје и мисли не могу забранити такве ограде“, каже Грубач. Уверен је да ће први знаци да Црна Гора добија обрисе озбиљне државе бити онда када њени високи званичници и функционери буду лица која за почетак неће отворено промовисати интересе туђих држава, а који директно угрожавају саму Црну Гору.

    Тагови:
    Црна Гора, Регион
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога