Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    411711
    Пратите нас

    Мотиви због којих два словеначка листа, блиска Влади, оштро критикују Хрватску због њеног односа према својим грађанима српске националности, и то баш на годишњицу „Олује“, леже у неразрешеним словеначко-хрватским споровима и у односима унутар ЕУ.

    Када у Србију из иностранства, а поготово из ближег окружења, стигне вест да је неки медиј, на дан када се у Хрватској обележава годишњица „Олује“, критиковао однос Хрватске према прогнаним Србима и кршење људских права Срба који су остали у Хрватској, то изазива у најмању руку — изненађење.
    Тако је и са вешћу о правом малом медијском рату који су започели колумнисти словеначких листова „Дело“ и „Вечер“ својим коментарима о положају избеглих Срба из Хрватске и o кршењу људских права преосталих Срба у тој држави.
    Поменути словеначки медији навели су да „’Олуја‘ није била чиста као суза“ и да се права Срба и даље крше. На то је одговорио хрватски „Вечерњи лист“, оптуживши коментаторе словеначких листова за ксенофобију.
    У Словенији, како сазнајемо, нема реакција на писање „Вечерњег листа“, али ако узмемо у обзир да су заратили листови који су, према речима главног уредника словеначког портала „Инсајдер.ком“ Игора Мекине, блиски Владама две земље, не можемо да се не запитамо — да ли текстови објављени у њима одражавају проблеме између две Владе.

    „Ти медији, који су тако критично писали о Хрватској су, заправо, близу Владиним позицијама. Нису то државни листови, али су повезани са банкарима који имају доста јаке везе са влашћу“, каже Мекина.

    Мекина мотиве словеначких колумниста да напишу текстове у којима оштро критикују однос хрватске Владе према Србима у Хрватској види у неразрешеним проблемима између Хрватске и Словеније (спор око границе и статус нуклеарне електране „Кршко“) који су остатак наслеђа распада Југославије, као и у односима унутар ЕУ.

    „Године 1991. и у периоду после тога, Словенија се осећала угрожено од Србије, односно од Савезне републике Југославије. После тога то је, на неки начин, заборављено, Словенија и Србија се више не граниче и оно што је остало као проблем, као наследство распада (Југославије) су проблеми са Хрватском. И ти проблеми из године у годину су све дубљи, односно — нису разрешени ни до данас“, објашњава Мекина.

    Са друге стране, коментари су и реакција на речи нове председнице Европске комисије Урсуле фон дер Лајен, која је изјавила да Хрватска треба да буде пример Словенији. Тако колумниста „Дела“ каже да Хрватска не може у свему да буде пример своме суседу и наводи проблеме Срба из Хрватске.
    Колумниста „Вечери“ Борис Јаушовец, према Мекининим речима, има нешто више осећаја за избеглице из Хрватске и за њихова права, али и он наводи да се рат између „четника и усташа“ још увек води на симболички начин. Управо тај део његовог коментара може да се посматра као део словеначке званичне политике, која на јужне суседе гледа на подједнак начин.

    „Мислим да то осећање није потпуно исто, не може да се каже — Срби и Хрвати су исти, али Јаушовец, рецимо, каже да се Србија на сличан начин односи према косовском проблему или према проблему Босне, као Хрватска према проблему прогнаних Срба. Мада ја мислим да то није исто“, објашњава Мекина.

    Према његовом мишљењу, политичких последица због препуцавања словеначких и хрватских медија неће бити, али нерешени проблеми и даље ће тиштити односе две земље.

    „Не треба заборавити да и премијер Шарец доста критички гледа на Хрватску и на њихову политику, да има саветника за националну безбедност, који је доста критичан према Хрватској, тако да ће ту и даље остати трзавице и то ће, не знам тачно како, водити до неких проблема у предстојећим годинама“, сматра Мекина.

    Тагови:
    медији, спор, годишњица, колумна, коментар, односи, ЕУ, критика, Олуја, Хрватска, Словенија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога