Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Припадници 63. падобранске бригаде ГИФ1

    Србија после тачно десет година јасно одговара НАТО-у: Не!

    Министарство одбране
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    53336
    Пратите нас

    Предлог Стратегије националне безбедности Србије и предлог Стратегије одбране ушли су у скупштинску процедуру Републике Србије. Документи предвиђају да Србија неће постати члан Западне војне алијансе.

    Обе стратегије полазе од очувања суверености и територијалне целовитости, бриге о српском народу ван граница Србије, европских интеграција и ефикасне правне државе, а у Стратегији одбране јасно је дефинисана војна неутралност, као одбрамбени интерес Србије, што подразумева да Србија не приступа војно-политичким савезима. Па ни НАТО-у.

    Крајње време

    Иначе, документ је окарактерисан као највиши стратешки документ чијим спровођењем се штите националне вредности и интереси Србије.

    Професор геополитике др Срђан Перишић каже да је стручна јавност одавно чекала на доношење Стратегије о одбрани, јер је стратегија из 2009. године на потпуно погрешан начин дефинисала безбедносну ситуацију и окружење Србије.

    „Самим тим је она погрешно одређивала и понашања Србије по том питању“, истиче он.

    Ова нова стратегија веома добро осликава безбедносна и одбрамбена питања, додаје он, уопште у свету, за разлику од претходне, јер реално сагледава безбедносну проблематику у региону и свету.

    Одговор НАТО-у 

    „С друге стране, нова стратегија уједно даје и адекватан одговор на питања међународне безбедности, а то је та војна неутралност. Боље рећи, то је војно-политичка неутралност у односу на војно-политичке блокове, јер су сви војни блокови у исто време и политички, а међу њима је доминантан НАТО. Дакле, стратегија јасно дефинише и спољнополитичко понашање“, наглашава он.

    Према његовом мишљењу, овом се стратегијом појачава наша позиција војне неутралности, јасно се каже да нећемо у НАТО.

    „То је основна порука данашње нове Стратегије безбедности, јер војни блок где је Русија главна, не притиска нас да постанемо њихова чланица. Притисци долазе само од НАТО-а, зато је ова стратегија практично и одговор НАТО-у. Дакле, не само потврђивање неутралности, него и одговор овом војном савезу да Србија не разматра приступање њима и то је убачено у документ“, објашњава наш саговорник.

    Уградити у Устав

    Политиколог Драгомир Анђелковић тврди да је ова стратегија поново обзнанила претходне резолуције и стратегије које су усвајане у Парламенту о војној неутралности Србије.

    „То је добра ствара за све оне који сматрају да Србија треба да остане војно неутрална. Али, да би војна неутралност постала трајна категорија, потребно је да буде део Устава, јер резолуцију, као и стратегију нека нова парламентарна већина може надполовичном већином гласова да укине. Сада постоји политичка воља да се она убаци у Устав и то би требало да се искористи“, верује Анђелковић.

    У стратегијама се наводи и да је држава у области одбране и безбедности себи поставила четири најважнија циља: ефикасну одбрану, очување КиМ у саставу Србије, јачање међународног положаја и спречавања сепаратистичког деловања.

    Европске интеграције и чланство у ЕУ су национални интереси и стратешко опредељење Србије, каже се у предлогу Стратегије националне безбедности.

    Сигурна у Парламенту

    Иначе, Стратегија за националну безбедност је једина стратегија која се усваја у Народној скупштини и то је предвиђено Уставом (чланом о надлежностима Народне скупштине), док све остале стратегије усваја Влада (регулисано Законом о планирању система...). Стратегија је политички, а не правни акт и самим тим има политичку тежину. Све остале стратегије је лакше мењати, пошто може свака влада да их измени, док је за промену ове стратегије неопходна шира подршка у Парламенту.

    Иначе, Србија је до сада имала фактички две резолуције о војној неутралности које је усвојио Парламент. Прва датира из 2007. године, донета на иницијативу тадашњег премијера Војислава Коштунице и у њој пише:

    „Народна скупштина Србије доноси Резолуцију о проглашавању војне неутралности Србије у односу на постојеће војне савезе све до евентуалног расписивања референдума, на којем би се донела коначна одлука по том питању.“

    Део о војној неутралности, који ће сада бити унет у стратегију, преузима се управо из ове резолуције. У Члану шест ове резолуције, који је пренет и у резолуцију из 2009. године, пише:

    „Због укупне улоге НАТО-а, од противправног бомбардовања Србије, без одлуке СБ УН, до Анекса 11 одбаченог Ахтисаријевог плана, у којем се одређује да је НАТО ’коначан орган‘ власти у ’независном Косову‘, Народна скупштина доноси одлуку о проглашавању војне неутралности Републике Србије у односу на постојеће војне савезе до евентуалног расписивања референдума, на којем би се донела коначна одлука по том питању.“

    Тагови:
    НАТО, Србија, војна стратегија, војна неутралност
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога