Слушајте Sputnik
    Шавкат Мирзијојев и Дејвид Хејл

    Америка спремна да одмери снаге са Русијом и Кином у Централној Азији

    © Фото : Прес-служба председника Узбекистана
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 868
    Пратите нас

    После више година Сједињене Државе су одлучиле да оживе формат сарадње са пет земаља Централне Азије. Помоћник америчког државног секретара Дејвид Хејл тим поводом се састао ових дана у казахстанској престоници Нурсултану са шефовима дипломатије Казахстана, Узбекистана, Киргизије, Таџикистана и Туркменистана.

    Формат Централна Азија плус САД (Ц5+1) настао је у време председника Барака Обаме, који је последње године свог другог мандата предложио представницима ових земаља да се редовно састају. Тада су одржана само два сусрета: 2015. године у Самарканду и годину дана касније, када је тадашњи амерички државни секретар Џон Кери примио централноазијске колеге у Вашингтону. Теме су биле регионална безбедност, Авганистан и борба против тероризма, а Американци су обећали да ће ојачати економску сарадњу и повећати инвестиције. Подсетили су и на инфраструктурне пројекте с почетка деведесетих и на више концепција Вашингтона, типа Велика Централна Азија и Велики Блиски исток, чија је суштина да се пет бивших совјетских република посматрају као органски део муслиманског света.

    Авганистан главни мотив

    Мотив председника Доналда Трампа да се сети овог формата је, баш као и својевремено Обамин, напета ситуација у Авганистану. Амерички лидер је недавно позвао земље из суседства Авганистана да се укључе у решавање проблема у тој земљи, тим пре што је план смањење америчког војног присуства у региону.

    Дејвид Хејл
    © AP Photo / Bilal Hussein
    Дејвид Хејл

    Москва је својевремено Обамину иницијативу тумачила као покушај да се регион отргне од руског утицаја. По оцени руских експерата, права позадина је и овога пута слична — покушај да се парира Русији и Кини у региону.

    Вештачки формат

    Владимир Захаров са Високе школе економије, бивши заменик генералног секретара Шангајске организације за сарадњу, сматра да је формат 5+1 од почетка био вештачки, те да ће тако и остати. По његовом мишљењу, мале су шансе да ће Трамп успети у намери да му удахне нови живот, имајући у виду да су све државе Централне Азије, осим Туркменистана, који је прогласио неутралност, чланице мултилатералних организација као што су ШОС, ОДКБ (Организација споразума о колективној безбедности) и Заједница независних држава.

    „Истовремено, документи ШОС предвиђају да организација није усмерена против трећих страна и земљама Централне Азије нико не брани да воде мултивекторску политику. Сједињене Државе природно покушавају да сачувају свој утицај, а улога држава Централне Азије је доста важна и када је реч о решавању авганистанског проблема, који је у овом тренутку најтежи за америчку администрацију, без обзира на гласине да је остварен напредак у односима САД и талибана“, оцењује Захаров.

    Он наглашава да значајну улогу у стабилизацији стања у Авганистану, поред земаља Централне Азије, играју и Русија и Кина, чији утицај расте, док улога САД у региону слаби.

    „Американци не могу стабилно да изграде своје присуство. Оно је притом само војно, и то на граници фијаска, јер ће ускоро вероватно бити објављено да се њихове трупе повлаче из Авганистана. А то треба урадити тако да сачуваш образ“, објашњава руски стручњак.

    Регион измиче САД

    Станислав Притчин из Центра за централноазијске студије Института за оријенталистику РАН слаже се да састанак Хејла са министрима спољних послова пет централноазијских држава треба посматрати у контексту покушаја САД да задрже утицај у региону који им измиче. Он подсећа да Американци немају никакву базу у региону, од када су 2011. године затворили базу у Манасу у Киргизији.

    „Након тога уочавамо озбиљан пад утицаја САД, а овај формат Ц5+1 био је покушај да се тај пад заустави. У тренутку када је предложен још је и био интересантан, зато што пет централноазијских држава нису имале платформу за дијалог. Американци су је предложили и понудили да буду медијатори. За земље региона то је психолошки погодан формат — без озбиљних обавеза могу да кажу да, ето, имају дијалог са САД“, сматра Притчин.

    Међутим, у стварности, како каже, то је платформа која омогућава састанке једном годишње, на којима се разматрају општа регионална питања, али од самог старта те иницијативе нема реалних пројеката.

    „Штавише, од тренутка доласка на власт Шавката Мерзијојева 2016. године у Узбекистану та земља је променила приступ суседима и постала центар који је покренуо регионални дијалог пет земаља без спољног учешћа. А то значи да више нема много смисла да се састају са Американцима, осим да створе привид да постоји и трећи стуб, у виду САД“, каже саговорник Спутњика.

    Притчин оцењује да Сједињене Државе, ипак, не могу да конкуришу Русији и Кини у региону.

    Кина незаустављива

    „Русија има интеграционе пројекте, озбиљну међусобну зависност, а Кинези имају инвестиције. Американци, осим западног Казахстана и једног броја петрохемијских пројеката, који су већ реализовани, немају значајније економске интересе“, истиче он.

    Казахстански експерт Данијар Косназаров не сматра да је Ц5+1 покушај САД да успоставе баланс са утицајем Кине и Русије. Али чак и да јесте, каже он, тешко да ће потиснути Москву и Пекинг.

    „Економски и ресурсни потенцијал Кине у Централној Азији сада је већи од америчког и није га лако зауставити. Други актери ће морати да се ускладе са интересима Пекинга, или да се повуку“, каже Косназаров и додаје да су чврсте и руске позиције у Централној Азији.

    „Американци морају да узму у обзир да Русија остаје најутицајнија спољна сила у региону. На то утиче и лични углед Владимира Путина, али и фактор војне надмоћи Москве у Централној Азији“, закључује казахстански политиколог.

    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога