Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Анти брегзит демонстрације у Лондону

    Мала револуција дрма темеље Европе

    © REUTERS / TOBY MELVILLE
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    4560
    Пратите нас

    Најавом „обрачуна у Парламенту“, Велика Британија додатно тоне у комплетан хаос, оцењује за Спутњик Синиша Љепојевић, дугогодишњи дописник српских медија из Лондона.

    Британски премијер Борис Џонсон суочен је са „обрачуном у Парламенту“, после упозорења да ће расписати ванредне изборе 14. октобра уколико посланици преузму контролу над радом Парламента, јавио је Би-Би-Си.

    „Побуњени торијевци“ и посланици из редова Лабуриста планирају нацрт закона којим ће зауставити излазак Велике Британије из ЕУ 31. октобра без договора.

    Предлог закона приморао би премијера да затражи одлагање „брегзита“ до 31. јануара 2020, осим ако посланици не одобре нови договор или не гласају за излазак из споразума до 19. октобра.

    Премијер Џонсон рекао је да не жели изборе, али да би напредак у разговорима са ЕУ био „немогућ“ уколико посланици победе.

    Правни и политички хаос

    Љепојевић сматра да је сада потпуно јасно о чему се ради, јер један део Парламента, у ствари, не жели „брегзит“ и зато „измишља разне форме да га избегне“, док други део посланика хоће по сваку цену да изведе Британију из ЕУ до 31. октобра.

    Данашње евентуално гласање у Парламенту о иницијативи да се спречи излазак Велике Британије из ЕУ без договора, само је тактика оних који хоће да пониште „брегзит“.

    У том предлогу закона стоји одредба о померању датума изласка из ЕУ за 31. јануар 2020, ако то прихвати Унија, и врло је неизвесно да ли ће та законска иницијатива проћи, оцењује наш саговорник.

    Међутим, са друге стране, председник Владе Борис Џонсон каже да ће, ако та иницијатива прође, он то доживети као гласање о поверењу Влади и да ће расписати ванредне изборе за 14. октобар.

    „Хаос је утолико већи што није јасно зашто се та расправа води, пошто је председник Владе, уз сагласност краљице Елизабете Друге, практично завршио заседање о ’брегзиту‘, што се тамо тумачи као суспендовање Парламента. Значи, то је један правни и политички хаос. Све је могуће — да изгласају захтев да се помери излазак из ЕУ ако нема договора, а могуће је и да буду ванредни избори“, каже Љепојевић.

    Велики лом — мала револуција

    Евентуални ванредни избори су тренутно „најјачи аргумент“ председника Владе, пошто је расположење јавности — за „брегзит“, у било којој форми. Они који заговарају блокаду „брегзита“ у сваком случају неће добро проћи на изборима, сматра Љепојевић.

    Многи од њих, попут Филипа Хамонда, већ нису прошли селекцију и неће бити кандидати конзервативаца на следећим изборима, што је за посланике „доста непријатно“, додаје саговорник Спутњика.

    У случају да буде ванредних избора 14. октобра, нова влада би била формирана већ следећег дана у подне, као што је то обичај у Британији, подсећа Љепојевић.

    Борис Џонсон испред седишта Конзервативне партије након званичног објављивања резултата гласања. 160 000 чланова Конзервативне партије изабрало је Џонсона за партијског лидера.
    © AP Photo / Aaron Chown
    Борис Џонсон испред седишта Конзервативне партије након званичног објављивања резултата гласања. 160 000 чланова Конзервативне партије изабрало је Џонсона за партијског лидера.

    Дана 17. октобра је тај кључни самит лидера ЕУ на ком треба да се озваничи да ли ЕУ прихвата договор о „брегзиту“под условима Велике Британије, или ће доћи до „развода без договора“.

    „Према томе, 31. октобар је и у случају ванредних избора датум који остаје и који је чак врло вероватан као дан изласка Британије из ЕУ и то није, технички гледано, велики проблем. Јер 14 су избори, 15. је већ формирана влада и она је у пуном капацитету. Онда би та влада ишла на самит ЕУ а после тога иде 31. октобар. Баш је хаотично, што је на неки начин и разумљиво. Излазак Велике Британије из ЕУ је велики лом, то је практично нека врста мале револуције“, сматра Љепојевић.

    Издаја радничке класе

    Зато су овакви ломови и хаос очекивани, каже Љепојевић и додаје да је разлика између ове и претходне владе та што је кабинет на челу са Џонсоном заиста одлучан да спроведе „брегзит“, јер, као што је премијер и рекао, влада „не може да иде против воље јавности“.

    Како сада стоје ствари, наклоност већине бирача у Великој Британији окренута је ка Борису Џонсону.

    „Опозициони Лабуристи мало су изгубили на популарности у јавности због нејасног става око 'брегзита', утолико пре што је највећи број гласача који су на референдуму изгласали 'брегзит' из тзв. радничких средина које би по дефиницији требало да гласају за Лабуристе. Међутим, Лабуристичка партија је њих на неки начин издала, тако да, ако је веровати свим истраживањима јавног мњења, Борис Џонсон и конзервативци имају извесну предност“.

    У случају евентуалне победе Лабуриста на изборима 14. октобра, криза би се наставила и продубила. Лабуристи би вероватно предложили нови уговор о изласку из ЕУ о коме би требало на новом референдуму да се изјасни јавност, што би додатно компликовало ионако хаотичну ситуацију, сматра наш саговорник.

    „Мислим да би ванредни избори 14. октобра били доста неповољни за Лабуристичку партију“, закључио је Љепојевић.

    Тагови:
    Лабуристичка партија, Конзервативна партија, Борис Џонсон, Брегзит, ЕУ, Велика Британија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога