Шта су лидери насилних акција договорили са Американцима у хотелима Хонг Конга

© REUTERS / AMR ABDALLAH DALSHХонгконг
Хонгконг - Sputnik Србија
Пратите нас
Упркос томе што је Кери Лам, шефица Владе Хонг Конга, објавила службено повлачење предлога закона о изручењу, који је изазвао тромесечне протесте у овом граду, демонстранти не одустају, а неки од њих тврде да је потез власти стигао — прекасно.

Протести су почели због противљења грађана предлогу закона о екстрадицији, али од тада су се проширили и укључују позиве на „независну истрагу полицијске бруталности“ и захтеве за већом демократијом.

Зашто се ћути о насиљу демонстраната?

Док демонстранти и бројни западни медији и политичари тврде да је полиција Хонг Конга применила прекомерну силу како би угушила протесте, мало је медија који су извештавали о степену агресивности једног дела учесника демонстрација, који су палили барикаде по граду, гађали полицију каменицама и упадали у бројне установе, па и у Парламент.

На план да се демонстрације не одвијају мирно, а да се сукоб са полицијом намерно изазове, указује и чињеница да су неки од демонстраната на протесте долазили опремљени молотовљевим коктелима, ипровизованим штитовима, гас маскама и металним палицама.

© AP Photo / Jae C. HongНасилни протести у Хонг Конгу - нереди на улицама, демонстранти пале барикаде и гађају полицију циглама.
 Шта су лидери насилних акција договорили са Американцима у хотелима Хонг Конга  - Sputnik Србија
Насилни протести у Хонг Конгу - нереди на улицама, демонстранти пале барикаде и гађају полицију циглама.

Далеко од „кишобрана“

Како за Спутњик оцењује Борислав Коркоделовић, спољнополитички коментатор и одличан познавалац прилика на Далеком истоку, дешавања у Хонг Конгу су у великој супротности са веома мирним и цивилизованим демонстрацијама, које су у том граду одржане 2014. године, такозваном „Револуцијом кишобрана“, када је део становника Хонг Конга демонстрирао против изборног закона.

„Сада постоје врло радикалне групе, од којих је једна у оквиру Политехничког факултета у Хонг Конгу, а које имају и своје политичке циљеве. Они су недавно издали саопштење, у коме се отворено залажу за отцепљење од Кине, што је једна од ’црвених линија‘ за власти у Пекингу. Такве групе имају читава складишта, арсенале оружја, заштитних маски и опреме, са којом излазе на улице и немилосрдно се сукобљавају са полицијом. Они се појављују на тим демонстрацијама и са америчким и британским, као и старим колонијалним заставама Хонг Конга. Иако сада неко то покушава да припише младости и лудости учесника протеста, то је ипак веома јасан знак да они не прихватају Кину као своју матицу, без обзира на то што је Кина пробала да у патриотском духу у школама у Хонг Конгу промовише обједињавање тог града у оквир матице државе“, објашњава Коркоделовић.

Такође, како наводи, треба имати на уму и да су неки од најистакнутијих студентских лидера, који су и лидери међу демонстрантима, попут Џошуе Вонга, имали отворене контакте и састанке по хотелима у Хонг Конгу са шефицом политичког одељења америчког конзулата у Хонг Конгу, о чему сведоче бројне фотографије.

Амерички адут

Хонг Конг је, подсећа наш саговорник, аутономна територија у саставу Народне Републике Кине, у оквиру шеме „Једна земља, два система“, а Сједињене Америчке Државе имају политику све оштрије конфронтације према Пекингу и у том смислу вероватно виде Хонг Конг као добар адут.

„Чињеница је да се САД и Запад плаше успона Кине и свега оног што може да се догоди у међународним односима до 2047. године, када треба да истекне рок трајања том принципу ’Једна земља, два система‘“, каже Коркоделовић.

Са друге стране, како каже, Велика Британија, Аустралија и Канада не могу да прежале одлазак Хонг Конга из састава Уједињеног Краљевства, зато што је био један од кључних глобалних финансијских центара.

Ипак, истиче Коркоделовић, чињеница је да Хонг Конг последњих четрдесетак година има великих друштвено-економских и политичких проблема.

„Ти проблеми, о којима се мало писало и релативно се мало зна, а о којима тек сада почиње да се говори, засигурно су утицали на степен агресивности једног мањег дела учесника ових демонстрација. Зато неки аналитичари у Хонг Конгу уочавају два покрета демонстраната — једног веома радикалног, који је у мањини, и знатно већег броја грађана, који на један миран начин исказују своје незадовољство, и то не само овим законом који је Кери Лем дефинитивно повукла, већ и укупним стањем у граду“, указује Коркоделовић.

Огромне социјалне разлике

Хонг Конг је, каже, једна огољена, неолиберална тржишна привреда, у којој владају огромне социјалне разлике. То је град са другим највећим бројем милионера на свету, иза Њујорка, а претекао је прошле године Њујорк по броју ултра богатих људи.

„За Хонг Конг се каже да је, без обзира на степен развијености, један од водећих градова са високим степеном социјалне неједнакости. То је већ деценијама неподношљиво за значај број становника, а нарочито за младе људе. Најочигледнији пример разлога за то незадовољство, које се сада манифестује у жестоким нападима на полицију, јавне институције и симболе НР Кине, јесте питање становања у Хонг Конгу, јер тај град има најскупљи квадратни метар у свету, што је за велики део грађана огроман проблем, а нарочито за младе људе“, објашњава Коркоделовић.

Више права него под Британцима

Грађани Хонг Конга су, каже, незадовољни и образовним системом, а присутна је и одређена носталгија и идеализација прошлости и времена британске колонијалне управе, када је Хонг Конг био у потпуно другачијим односима.

„Међутим, Хонг Конг сада у суштини има већа демократска права и права избора, него што је имао у доба колонијалне британске власти. Британска власт је некада именовала руководиоце Хонг Конга, док сада постоји руководеће тело, чија је половина састава бирана на директним изборима. Дакле, директни избори нису постојали у време Британаца, па је ово један значај корак напред. Такође, криза 2008. године жестоко је погодила Хонг Конг и питање је како би тај град прошао у време глобалне финансијске кризе да није било Кине и њене финансијске помоћи“, напомиње наш саговорник.

Коркоделовић не очекује да ће демонстрације у Хонг Конгу нагло спласнути након повлачења закона о екстрадицији.

„Чак не искључујем могућност да ће протести бити настављени истим интензитетом, а да ће се радикалне групе посебно истицати. Зато је на мирној већини демонстраната и на укупном грађанству Хонг Конга да се међусобно договоре и да покушају да крену конструктивним путем и путем преговора са градском управом“, закључује Коркоделовић за Спутњик.

Све вести
0
Да бисте учествовали у дискусији
извршите ауторизацију или регистрацију
loader
Ћаскање
Заголовок открываемого материала