Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Владимир Путин и Реџеп Тајип Ердоган на МАКС-у

    Хоће ли Турска после куповине С-400 направити још већи заокрет у наоружању

    © Sputnik / Михаил Воскресенский
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    1669
    Пратите нас

    Не постоје развијене земље које не поседују нуклеарно оружје, а Турска је свакако једна од развијених. Ипак, док год је чланица НАТО-а званична Анкара ће морати да игра по правилима тог савеза.

    Америка је отказивањем два нуклеарна споразума, са Ираном и оног са Русијом о ракетама кратког и средњег домета, пустила духа из боце. Зато не треба да чуди најновија Ердоганова изјава да је неприхватљиво бранити Турској набавку нуклеарног оружја, шта год она значила.

    За дубље анализе о томе шта је разлог за такву изјаву председника Турске и шта она наговештава, очигледно је било рано, будући да је, како је приметио добар познавалац прилика у Турској Војислав Лалић, нису пренели ни сви турски медији. Ипак, прве оцене нису изостале и посматрачи је, пре свега, доводе у везу са ставом Турске о нуклеарном програму Ирана, али и са заокретом Анкаре по питању наоружавања, каже Лалић.

    Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган
    © AP Photo / Lefteris Pitarakis
    Председник Турске Реџеп Тајип Ердоган

    „На једном партијском скупу у Анкари председник Реџеп Тајип Ердоган рекао је да земље које имају нуклеарно оружје бране Турској да га купи или да га произведе. Он није рекао да ли његова земља има нуклеарне планове, али је ова изјава која се чула први пут изазвала спекулације. Поготово што је Ердоган на том истом скупу рекао да не постоје развијене земље које не поседују нуклеарно оружје, а Турска је свакако једна од тих земаља“, објашњава саговорник Спутњика.

    Веза са Ираном

    Некадашњи дописник из Анкаре подсећа да је Турска иначе против ширења нуклеарног наоружања и да је 1980. године потписала споразум о томе, а 15 година касније и споразум о забрани нуклеарних проба. Зато најновију Ердоганову изјаву посматрачи и доводе у везу са његовим ставом о нуклеарном програму Ирана, примећује Лалић.

    „Он је од почетка био на страни Техерана и критиковао је Америку да се у том случају понаша дволично, да води политику дуплих стандарда. Ердоган тврди да поједине земље у региону Блиског истока већ годинама, деценијама, поседују нуклеарно наоружање, а да Америка, када је о томе реч, ћути, а окомила се на нуклеарни програм Техерана“, истиче саговорник Спутњика.

    Он напомиње да Ердоган у том контексту није помињао ниједну земљу, али и додаје да посматрачи оцењују да је мислио на Израел за који се верује да поседује најмање 50 нуклеарних бојевих глава, који је уз Америку главни противник иранског нуклеарног програма.

    Лалић указује на још један моменат.

    „Када је реч о Ердогановој изјави њу многи доводе у везу и са приметним заокретом у политици наоружања. Анкара упорно покушава не само да купује модерно оружје, него и да учествује у његовој производњи. Турска је тражила од бивше администрације Барака Обаме у Вашингтону да учествује у производњи ракета ’патриот‘, а не само да их купи, што је Обама одбацио. Она се после тога окренула Москви и склопила споразум о куповини система С400 и у Анкари тврде да једним делом учествују у производњи тог наоружања“, наводи добар познавалац прилика у Турској.

    Ердоган је изабрао сигурност и С-400
    © Sputnik / Виталиј Подвицки
    Ердоган је изабрао сигурност и С-400

    Кључан сусрет

    Он подсећа да Турска учествују и у производњи америчких авиона Ф-35, што је после уговора између Анкаре и Москве постало спорно, па је Вашингтон блокирао испоруку авиона и обуку пилота. Питање је да ли ће Турска, како најављује, наћи алтернативу на другој страни, или ће ипак наћи заједнички језик са Вашингтоном. Због тога се, како каже Лалић, с пажњом очекује сусрет Доналда Трампа и Реџепа Тајипа Ердогана у оквиру јесењег заседања Генералне скупштине УН у Њујорку крајем септембра.

    Директор руског Центра за проучавање нове Турске Јуриј Мавашев сматра да је Ердоган свестан тога да Турска не сме да поседује нуклеарно наоружање.

    „Први разлог је у томе што је Турска и даље чланица НАТО-а и мора да игра по правилима тог војног савеза, без обзира на то што водеће земље Алијансе Турску третирају као државу одметника“, каже овај саговорник Спутњика.

    Други разлог је, како сматра, научно-технички, јер Турска нема довољно стручњака да постане нуклеарна земља. Мавашев подсећа да пројекат изградње нуклеарне електране „Акују“ Турска реализује у сарадњи с Русијом, баш зато што нема довољно стручног кадра чак ни за такозвани „мирни атом“.

    Оваквим изјавама Анкара покушава да се избори за посебан третман и статус у оквиру НАТО-а, закључује Мавашев за Спутњик.

    Тагови:
    с 400, Турска, нуклеарно оружје
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога