Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 95
    Пратите нас

    Грађани Израела по други пут ове године излазе на ванредне парламентарне изборе, које многи виде као борбу за политички опстанак премијера Бењамина Нетанјахуа.

    Док је резултат априлских избора био прилично очекиван, ови данашњи избори су све, само не извесни, а напетост додатно појачава обећање Нетанјахуа да ће анектирати „сва насеља на Западној обали“, укључујући и енклаву која се налази дубоко у палестинској територији.

    Израелски премијер у априлу је претрпео један од највећих пораза у каријери, јер није успео да састави нову Владу, иако су Ликуд и његови савезници освојили већину парламентарних мандата. Странка Авигдора Либермана Јисраел Бејтену успротивила се прекомерном утицају верских странака и Нетанјаху је, пошто је остао са само 60 присталица, распустио Парламент и сазвао нове ванредне изборе.

    Израелски премијер Бењамин Нетанијаху
    © REUTERS / RONEN ZVULUN
    Може ли Бењамин Нетанијаху добити довољну подршку бирача да самостално формира власт или ће морати у нову коалицију?.

    Пата карта

    Новинар и бивши амбасадор Србије у Египту Драгана Бисенића каже да истраживања јавног мњења указују на то да је однос снага међу најважнијим претендентима за победнике на овим изборима веома уједначен.

    „Ту се, пре свега, мисли на партију Ликуд, коју води премијер Нетанјаху, затим на Плаво-белу коалицију генерала Бењамина Ганца, као и на друге мање партије и коалиције које су успеле да задобију пажњу израелског бирачког тела. Међу њима су најважније групације такозваних религиозних и ортодоксних партија, затим левичарско-арапских организација и независних кандидата, међу којима се истиче донедавни министар одбране Авигдор Либерман. Сви они заступају различите платформе које се тичу питања од важности за Израел — од безбедности и спољне политике, до економског развоја и унутрашњих односа“, објашњава Бисенић.

    Шта са ортодокснима

    Он додаје да је тешко очекивати да ће било која од партија или организација изборе добити апсолутном већином, због чега ће бити потребно стварање неке коалиције.

    „Главни критеријум на овим изборима, а који се обликовао након претходних, јесте питање поделе и односа најважнијих актера према ортодоксним и религиозним нормама и организацијама у израелском друштву и њиховим политичким захтевима“, истиче Бисенић.

    „Наиме, већ после априлских избора поставило се питање које је, на крају крајева, и онемогућило да дође до стварања коалиције која би довела до стварања Владе. То је захтев да се повећа број ортодоксних Јевреја у армији. За велики број партија које су тада биле представљене у Парламенту и које су биле потенцијални савезници премијера Нетанјахуа — то није било прихватљиво. Зато се сада поставља кључно питање — које ће организације и партије моћи једна са другом да сарађују на одређеној платформи“, напомиње Бисенић.

    Једна платформа јесте она, појашњава наш саговорник, која захтева поштовање секуларних норми и стварање једне секуларне коалиције, и то је платформа коју захтева, пре свега, Авигдор Либерман, а са којом се сагласио и генерал Бењамин Ганц.

    Нетанјаху и Авигдор Либерман у доба када су тесно сарађивали. Либерман, лидер странке Наш дом Израел, постао је највећи Нетанјахуов конкурент на десници, када је поднео оставку на место министра одбране у Нетанјахуовом кабинету у знак протеста због прекида ватре у појасу Газе, који је назвао предајом терору.
    © AP Photo / Bernat Armangue
    Бењамин Нетанијаху и Авигдор Либерман у доба када су тесно сарађивали. Да ли ће бивши министар одбране бити тас на ваги који ће дефинисати будућност Израела?

    „Иако Либерман неће бити међу највећим добитницима ових избора по броју освојених мандата, он је свакако врло интересантан, јер ће по свим истраживањима удвостручити број својих посланика у односу на претходне изборе. Очекује се да ће уместо пет, колико је добио на изборима у априлу, овог пута имати 10, или чак 11 посланика у Кнесету, што би му омогућило да игра важну, ако не и одлучујућу улогу у стварању нове Владе“, указује Бисенић.

    Секуларна коалиција

    Он подсећа да је сам Либерман предложио Владу у којој ће се направити такозвана „секуларна коалиција“ са Ликудом и Плаво-белом коалицијом, уз, наравно, учешће његове странке. Ту опцију представници Ликуда су енергично одбацили.

    „Још је нејасно да ли ће тај тесан однос снага између најважнијих претендената на вођство у изборној трци бити одржан, или ће, пак, Ликуд, захваљујући последњим потезима премијера Нетанјахуа, успети да створи неку осетнију разлику“, примећује искусни дипломата.

    Како каже, у оквиру потеза који би требало да обезбеде снажну подршку Ликуду јесу и најаве о анексији дела Западне обале поред реке Јордана, као и неки други захтеви који би требало да определе израелске бираче да се приклоне коалицији садашњег премијера.

    „Међутим, Нетанјаху се суочава са отпором и у сопственој партији. Наиме, одређени виђенији чланови Ликуда већ су јавно саопштили да неће гласати за Ликуд на челу са Нетанјахуом. У сваком случају, ова предизборна кампања је била врло жустра и обележена паљбом из свих оружја која су била на располагању политичким странкама, што и резултате самих избора чини врло неизвесним“, каже Бисенић.

    Избећи треће изборе

    Председник Ривлин је, додаје, овог пута рекао да ће учинити све да избегне понављање пат позиције и улазак у треће изборе за редом у истој години, који не би били добри ни за Израел ни за глобалну стабилност.

    „Чини се да ће Ликуд обезбедити неку релативну победу на предстојећим изборима, али недовољну за самостално формирање Владе, те да ће се у кругу оних који ће моћи да буду партнери Нетанјахуовој партији наћи већи број кандидата — од ортодоксно-религиозних партија, које могу да дају један тон и једну врсту идеологије тој Влади, па до других секуларних евентуалних партнера, што би онда водило у другу врсту Владе. У сваком случају, од избора коалиционих партнера зависиће спољнополитички правац којим ће кренути Израел после ових избора“, каже Бисенић.

    Амерички председник Трамп најавио је да ће мировни план бити представљен непосредно након одржавања избора у Израелу и од тога која ће коалиција бити на власти у Израелу зависиће у великој мери и какав ће одговор бити на тај мировни план. Дакле, указује искусни дипломата, избори у Израелу имају шире регионалне реперкусије, а не само чист унутрашњи домаћи аспект.

    „Палестинце брине најава анексије делова Западне обале, а уколико би до тога дошло, с обзиром на то да је реч о великом делу пољопривредног земљишта, Западна обала и Палестинци који тамо живе не би више били одржива целина, јер би остали без могућности да имају неку ефективну пољопривредну производњу. Међутим, знамо изјаве палестинског председника Абаса да ће у том случају престати да важе сви досадашњи споразуми, а Нетанјаху мора да рачуна и на реакције арапског света. Зато је могуће претпоставити да ће након избора, ако остане премијер, Нетанјаху овом питању прићи много опрезније него што је то учинио током кампање“, закључује Бисенић за Спутњик.

    Тагови:
    Палестина, Нетанијаху, избори, Израел
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога