Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Белоруски павиљон у парку ВДНХ у Москви

    Уједињују ли се Русија и Белорусија?

    © Sputnik / Алексей Филиппов
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    11750
    Пратите нас

    Почетком септембра премијери Русије и Белорусије Дмитриј Медведев и Сергеј Румас усагласили су Програм мера две земље за реализацију Споразума о формирању Савезне државе. О програму су још пролетос разговарали председници две земље Владимир Путин и Александар Лукашенко и тада су наговестили да је реч о доста озбиљним корацима.

    Лист „Комерсант“ пише да програм економске интеграције Русије и Белорусије за период од годину и по предвиђа делимичну интеграцију два економска система од јануара 2021. године, између осталог и у јединствен порески закон, спољнотрговински режим, као и у скоро јединствен банкарски надзор и јединствени регулатор тржишта нафте, гаса и струје.

    Василиј Колташов, шеф Центра за политичко-економска истраживања Института за ново друштво, верује да би за Белорусију била лоша свака друга опција, осим даљег економског зближавања са Русијом.

    „Економска интеграција Русије и Белорусије је неопходна и неизбежна за Белорусију, јер ако она изабере други пут, а то је пут уласка у свет западне економије, то би значило катастрофу, претворило би је у периферују ЕУ и довело би до краха у индустријском и пољопривредном сектору Белорусије. Кажем то зато што не престају преговори и кокетирање са Западом. Белоруски представници не излазе из Лондона, Берлина и Брисела. Зато је доношење таквог плана озбиљан корак унапред, који говори да је у Минску рационалност ипак победила интриге спољних актера“, каже Колташов за Спутњик.

    Он сматра да је даља интеграција добра и за Русију, зато што јој је неопходно ширење тржишта.

    „Русији је потребно да Белорусија буде део руског економског система и да прихвата руска правила. Наравно да су руске компаније веома заинтересоване за белоруска предузећа, али то интересовање ће бити уздржано и остаће на извесној дистанци, или ће оне покушати да дођу до белоруских предузећа тако што ће стварати удружења која ће бити део јединственог економског простора две земље“, претпоставља руски експерт.

    „Русија у економској политици прелази на протекционизам, па белоруским предузећима то не оставља могућност да се на други начин развијају на руском тржишту, осим тако што ће на њега ући равноправно“, објашњава Колташов.

    Шта кажу у Минску

    Белоруски економиста и политиколог Дмитриј Болкунец сматра да је Програм, који је договорен између две земље, логични наставак и оплемењивање садржајем Савезног споразума из 1999. године, који није до краја реализован. Он подсећа да се 20. децембра обележава 20. годишњица Савезне државе, па грађанима треба показати да је остварен неки напредак.

    „Зато је и осмишљена та мапа пута која ће дати подстицај економској интеграцији. Она је, без сумње, корисна и за Белорусију и за Русију и отвориће нове могућности за бизнис. Треба да буде јасно да је Белорусија данас приоритет број један за Русију у области економске политике, а да је за Белорусију Русија незамењив партнер у економији, енергетици и у другим сферама. А успостављање равноправних услова за субјекте привређивања и за приступ Белорусије руском енергетском тржишту, по ценама које важе за Русе, ће свакако значити нове могућности за јачање интегративних процеса“, уверен је Болкунец.

    Белоруски стручњак напомиње да је важно и да привредницима буде адекватно објашњено које су предности економске интеграције.

    Заставе Русије и Белорусије
    © Sputnik / Андрей Александров
    Заставе Русије и Белорусије

    „То се тиче и пројеката који могу да постану мотори економског раста земље и канала комуникације, односно, успостављања транспортног коридора између Минска и Москве и Минска и Петербруга, и то изградњом брзих магистрала. То треба да буде један од приоритета у односима две земље“, истиче Болкунец.

    Мапе пута

    Програм интеграције две земље још није објављен, али лист „Комерсант“, који се упознао са његовим садржајем, тврди да је реч о доста радикалном пројекту, којим је планирана делимична економска интеграција, аналогна конфедеративним, или чак федеративним државама. Већи део планова предвиђа да се до 1. новембра ове године доставе предлози о „мапама пута“ за уједињење привреда, да се достави припрема законодавних мера за интеграцију до краја 2020. године, а у већини случајева се говори о почетку рада по јединственом режиму од 1. јануара 2021. године.

    Међу планираним мерама је и доношење јединственог Пореског законика до 1. априла 2021. године, а претпоставља се да би он могао да ступи на снагу 2022. године. Документ, како се наводи, не садржи конкретне договоре о судбини „јединственог буџета“ Савезне државе, али предвиђа да ће државе водити заједничку царинску и енергетску политику. Такође се не помиње уједињење емисионих банака, ни јединствена валута.

    Ипак, централне банке и министарства финансија две земље намеравају да се договоре о хармонизацији макроекономске политике, о унификацији девизне контроле, о обједињавању платних система и, барем донекле, јединственом режиму заштите инвестиција. Централна банка Русије и Национална банка Белорусије такође треба да од 2021. године раде у оквиру међудржавног Споразума о јединственим принципима банкарског и финансијског надзора. Најзад, стране су се договориле о јединственим принципима „специјалних економских мера“, које се у Русији чешће називају контрасанкцијама.

    До 1. новембра ове године руска и белоруска министарства економије треба да сачине „мапу пута“ о регулисању граница. Такође, до 2021. очекује се узајамни и јединствени приступ државним набавкама, јединствен систем евиденције имовине и унификација привредног законодавства, које може да обухвати и унификацију грађанских законика од јануара 2022. године.

    Две земље у оквиру Савезне државе намеравају да усагласе политику на тржишту рада и у области социјалне заштите. Сфере одбране, државне безбедности, правосуђа, органа реда и министарства унутрашњих послова, образовања, здравства, науке и државне управе нису обухваћене документом, као ни овлашћења извршне власти Савезне државе. Зато, како наводи московски лист, бар до 2022. године не може се говорити о фактичком уједињењу две земље — ради се само о економској интеграцији.

    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога