Слушајте Sputnik
    Протести у Ираку

    Шта то сада потреса Ирак

    © AFP 2019 / AHMAD AL-RUBAYE
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    3330
    Пратите нас

    Протести у Ираку који су однели више од 40 жртава, могу се посматрати у контексту незадовољства ирачких грађана општом ситуацијом у земљи, али могу да имају и шири, геополитички контекст.

    Велики број убијених и рањених, полицијски часови у већим градовима земље, која од америчке инвазије 2003. и обарања вишедеценијске диктатуре Садама Хусеина никако да се стабилизује, онемогућавање приступа интернету у скоро три четвртине државе, само су показатељи размера немира који су пре три дана захватили земљу.

    Шта је окидач?

    Лето је доба када Ирачани по правилу протестују, каже новинар и дипломата Драган Бисенић. Протести се догађају готово сваке године и увек су усмерени против актуелне владе. Међутим, како примећује ирачки новинар Али Мамури, садашње протесте не организује ниједна опозициона група, већ су грађани на улице изашли спонтано.

    Демонстранти преузимају оклопно возило пре внего што ће запалити, током демонстрација у Багдаду. Ирачке снаге безбедности користиле су бојеву муницију и сузавац у обрачуну са демонстрантима, а проглашен је и полицијски час.
    © AP Photo / Hadi Mizban
    Демонстранти преузимају оклопно возило пре внего што ће запалити, током демонстрација у Багдаду. Ирачке снаге безбедности користиле су бојеву муницију и сузавац у обрачуну са демонстрантима, а проглашен је и полицијски час.

    Растуће сиромаштво, неједнакост, готово ендемска корупција, социјални проблеми, незапосленост и свакодневни проблеми у снабдевању са којима се Ирачани суочавају, извели су грађане на улице. Постоје многи делови земље који су без електричне енергије, а прошле године су многи делови земље остали и без воде, објашњава Бисенић.

    „Увек су они који су били на власти настојали да дезавуишу протесте везујући их за остатке раније власти, БААС партију Садама Хусеина, и на тај начин су желели да дисквалификују њихове захтеве који су увек били усмерени против владе. То ни овај пут није изузетак — они који протестују траже оставку владе и оставку премијера Абдул-Махдија, који је прошле године веома тешко изабран, уз веома тесну већину“, каже Бисенић.

    Ирак је четврта земља у свету по потврђеним резервама нафте и дискрепанца између нафтног богатства и начина живота у Ираку окидач је за различите врсте незадовољства, додаје он.

    Владине мере

    Абдул-Махди је обећао увођење мера у корист захтева демонстраната, међу којима су посао за дипломиране студенте и пропис по коме ће стране компаније морати да запошљавају барем половину ирачких грађана.

    Демонстрант у Багдаду стоји са уздигнутим рукама у знак победе.
    © AP Photo / Hadi Mizban
    Демонстрант у Багдаду стоји са уздигнутим рукама у знак победе.

    Предложене мере представљају нешто што ће задовољити део захтева демонстраната, коментарише Бисенић:

    „Такви прописи постоје и у другим земљама које спроводе такозвану национализацију привреде. У Оману постоји такозвани програм ’оманизације‘, који обавезује стране компаније да запосле одређени број Оманаца, али не половину. Највећа ирачка индустрија је нафтна индустрија и управо је у њој могуће да држава наметне одређене мере. У ирачкој нафтној индустрији у великој мери доминира радна снага из Азије, због тога што је јефтина. У овом тренутку то може да се учини.“

    Фактор Иран

    Шири контекст ирачким протестима даје конфликт на Блиском истоку, а посебан фокус треба усмерити на Иран, додаје наш саговорник.

    „Ирак је веома важна земља за стабилност Блиског истока и уопште арапског света. Док је Ирак имао чврсту државну структуру, до инвазије 2003. био је противтежа иранским амбицијама на Блиском истоку. Од дезинтеграције Ирака и свих догађаја који су након тога следили, па све до настанка Исламске државе, дошло је до губитка те врсте равнотеже и Иран се појавио као самостална, амбициозна сила, која је успела да своје регионалне амбиције мање или више, у одређеном смислу, оствари“, напомиње Бисенић.

    Иран, земља шиита, може веома лако да капитализује утицај у Ираку, земљи са шиитском већином.

    Протести, уколико имају претпостављену дубљу позадину, могли би да се повежу, према Бисенићевим речима, са догађајима из претходног месеца, са покушајима реструктурирања ирачких војних снага.

    Ирак има дуалистички војни систем — један његов део чине војне милиције различитог карактера и крајње дифузну контролу и циљеве. Са друге стране, постоје регуларне снаге — Заједничка оперативна команда која је већ неко време без команданта. Премијер Абдул-Махди пре неколико недеља је преузео врховну команду.

    „Оно што је политички задатак већ неко време, јесте интеграција милиција у регуларне снаге. Поставља се и питање како ће се то извести и да ли ће шиитска, проиранска групација стећи контролу над регуларним ирачким војним снагама. Друга врста забринутости, која може да постоји код проиранских снага, јесте да се централизацијом војних снага онемогућава ирански утицај у Ираку. Дакле, са становишта напетости које постоје у вези са Ираном, протести у Багдаду и другим градовима могу да нађу своје место“, сматра Бисенић.

    Тагови:
    шиити, Иран, нафта, сиромаштво, незадовољство, протести, демонстрације, Ирак
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога