Widgets Magazine
Слушајте Sputnik
    Демонстранти носе плакате на граници Северне Ирске и Републике Ирске

    Сукоб Лондона и Брисела могао би да отвори ново крваво жариште — опасно по Европу и САД

    © AP Photo / Peter Morrison
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 926
    Пратите нас

    Британски медији објавили су 8. октобра да је канцеларка Немачке Ангела Меркел саопштила британском премијеру Борису Џонсону да је споразум могућ само уз услов да Северна Ирска остане у царинској унији са ЕУ, чиме је одбацила нови план Лондона о „брегзиту“. Колико криза у Ирској може отићи далеко?

    На питање зашто је Северна Ирска централни проблем „брегзита“, Владета Јанковић, некадашњи амбасадор Србије у Лондону, за Спутњик каже да су проблем, суштински, обе Ирске, и Република Ирска и Северна Ирска, јер њих тренутно дели једна потпуно пролазна граница, практично непостојећа.

    Ужас у Белфасту

    „Та граница је данас више симболична, али је то до пре петнаест или можда мало више година била једна од кризних тачака у Европи. Постојао је отворен сукоб између протестаната који насељавају Северну Ирску и који су, како они кажу, унионисти, значи припадају Уједињеном Краљевству и неће да се одвајају од Енглеске, и републиканаца, који су католици. Ту је средишња тачка сукоба био Белфаст, град подељен бодљикавом жицом, где је сваки час долазило до експлозија, пуцњаве, гинула су деца. То је заиста био ужас“, објашњава Јанковић.

    Споразум на Велики петак

    Ипак, додаје наш саговорник, 10. априла 1998. године постигнут је Споразум из Белфаста, такозвани Споразум на Велики петак, када је успостављена једна сасвим подношљива атмосфера, па Северна Ирска и Република Ирска данас функционишу сасвим добро.

    „Међутим, ако би сада дошло до изласка Велике Британије из Европске уније, та би граница морала поново да се повуче, а ако би се то догодило, Северна Ирска би остала изван Уједињеног краљевства. Ту је основни проблем. То они зову ’бекстоп‘, систем који би требало да обезбеди миран прелазни период између тренутка када Британија изађе из ЕУ и оног кроз неколико година, када се све то стабилизује. Међутим, то је јако тешко извести“, напомиње Јанковић.

    Шта би значио „бекстоп“

    Подсетимо, према одредбама о „бекстопу“, инструменту којим се дефинишу услови под којима ће ирска граница остати отворена, чак и у случају да Велика Британија и ЕУ не постигну свеобухватни трговински споразум, Велика Британија би ушла у привремену царинску унију са ЕУ, што би значило да између Ирске и Северне Ирске не би било царинских прегледа.

    Северна Ирска би остала везана правилима јединственог тржишта, па би тако биле избегнуте и друге провере робе која прелази границу. То је, међутим, проблем за Лондон — док би Северна Ирска била део јединственог тржишта, остатак Велике Британије не би то био, па би се морале увести провере за робу која прелази из Северне Ирске у остатак Велике Британије.

    Почетни захтев ЕУ — да се „бекстоп“ односи само на Северну Ирску, британска Влада је одбила, рекавши да је неприхватљиво да Северна Ирска има другачије царинске прописе од остатка земље.

    Бесконачно у унији

    Још један проблем, према британским противницима „бекстопа“, лежи у чињеници да је „бекстоп“ описан као „временски неограничен“, односно да ће се примењивати све док „делимично или у целости“ не буде замењен другим споразумом, што указује на то да Велика Британија не би могла једнострано да иступи из тог механизма. То би, према оценама оних који су за излазак Велике Британије из ЕУ, практично значило да би Унија могла бесконачно дуго да држи Велику Британију у царинској унији и спречи је да склапа сопствене трговинске споразуме.

    Потенцијално жариште

    Економски аспект и историја односа Републике Ирске и британске Северне Ирске, каже и Владета Јанковић, управо зато и представља кључни проблем, чак и тежи, са становишта спровођења „брегзита“ од 39 милијарди фунти, које би Енглези требало да плате Европској унији.

    „Ту и људски фактор долази до изражаја, јер постоји озбиљна опасност да се отвори једно жариште, потенцијално крваво жариште, које би угрозило мир у у Европи“, примећује Јанковић.

    Брисел, верује бивши амбасадор, има разумевања за овај проблем, јер ако би то, како каже, „букнуло“, најгоре би било Лондону и Даблину, али би се неминовно одразило и на друге земље.

    „Белфаст, који је некада био ужас од града, данас је једна оаза мира и благостања. Међутим, ако би се поново вратило оно што је било пре постизања споразума, то би било страшно за све и неминовно би се рефлектовало на остатак европских земаља, а, ако хоћете, и на Америку, јер је ирска заједница у Америци изузетно јака. Све се то рефлектује и неизбежно би било да то има јако тешке последице и сви су тога свесни“, оцењује Владета Јанковић.

    Како би прошао „тврди брегзит“?

    Према његовим речима, излазак Велике Британије из ЕУ без договора, односно „тврди брегзит“ је најгоре могуће решење, јер он ће имати страшне последице.

    „Ви имате милионе европских држављана у Великој Британији чији се статус мења преко ноћи, почевши од тога да немају право на лекарску негу, до тога да не могу да возе аутомобиле. То исто се дешава Британцима у ЕУ, и то, практично, преко ноћи, а да не говоримо о другим реперкусијама — индустријским разменама, трговини на велико, царинама, и тако даље. Али, оно што би било најбоље или, ако хоћете, најмање рђаво, то је да се примени договор који је Тереза Меј постигла са европским званичницима прошле јесени. То је британски Парламент три пута одбио. Можда ће четврти пут бити паметнији“, закључује Владета Јанковић за Спутњик.

    Тагови:
    сукоби, Северна Ирска, Велика Британија, брегзит
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога