Слушајте Sputnik
    Ватромет у Кремљу у част победе у Другом светском рату

    Како је Кремљ сачуван од нацистичких бомби

    © Sputnik / Александр Красавин
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    0 1320
    Пратите нас

    Током Великог отаџбинског рата Москва је бомбардована 141 пут, а главни циљ Хитлерове авијације је био московски Кремљ, који је нападнут осам пута, а задобио је мање катастрофалне последице него што је то било очекивано. Уз усклађени рад ПВО и авијације, совјетска влада је имала још једног кеца у рукаву.

    „Идеја о камуфлажи московског Кремља је први пут поменута пре рата, а 1941. године постављен је задатак да се то уради“, рекао је за Спутњик саветник директора Федералне службе за безбедност Руске Федерације, доктор историјских наука Сергеј Девјатов.

    Неколико дана након почетка напада фашистичке Немачке на територију СССР-а, 26. јуна, командант Кремља је представио свој план за заштиту 28 хектара територије Кремља и његових грађевина министру унутрашњих послова СССР-а Берији. У тексту документа, Спиридонов је захтевао да се противнику отежа проналажење Кремља у Москви и да се смањи могућност за нишањење и бацање бомби на делове Кремља.

    Белешка је била пропраћена пројектом за план камуфлаже, који је разрадио угледни архитекта Борис Јофан.

    „Он је предложио могуће варијанте за камуфлажу Кремља, и идеја да се Кремљ у потпуности учини невидљивим је управо његова. Требало је урадити тако да се Кремљ и његове вертикалне доминанте стапају са обојеним деловима Кремља, који су се налазили испод њих“, коментарише Сергеј Девјатов.

    Саговорник Спутњика објашњава да су „када је реч о камуфлажи Кремља највећи проблем представљале куле високе више од 70 метара“, као и стуб Ивана Великог, висок 82 метра. Осим тога, тврђава у облику троугла је била одличан оријентир за нападаче.

    Принцип одбеане Кремља је био: префарбати куле и фасаде да би се визуелно променила слика из ваздуха
    © Sputnik / Максим Блинов
    Принцип одбеане Кремља је био: префарбати куле и фасаде да би се визуелно променила слика из ваздуха

    Радови су почели 28. јуна и завршили се до августа, иако је наредба о спровођењу акције за камуфлажу објеката на територија Москве издата тек 10. јула.

    Генијални план Бориса Јофана

    Јуфанов план је предвиђао две варијанте камуфлаже:

    • површинска имитација – префарбати куле и фасаде да би се визуелно променила слика из ваздуха
    • имитација обима – изградити лажне конструкције са циљем да се заштите стварни објекти. 

    „Камуфлажа Кремља је пре свега предвиђала сакривање упадљивих елемената Кремља, а то су звезде од рубина које су биле прекривене церадом, па златне куполе Ивана Великог и Кремаљски храмови који су били затворени. И Иван Велики и храмови су префарбани тако да се стицао утисак да то није била једна грађевина, већ су на њима били насликане улице, пролази“, објашњава Девјатов.

    Камуфлажа је подразумевала и сакривање зидина и кула Кремља. Куле Кремља су биле сакривене испод стамбених зграда са великим бројем прозора, и насликане су улице кроз зидине Кремља. „Са висине Кремљ више није изгледао као Кремљ. Конструкције у облику троугла, на коју смо навикли, није било“, каже саветник директора Федералне службе за безбедност.

    Нацистички бомбардери су могли да нападну Кремљ са висине од око два километра, док их је испод тога чекала јака противавионска ватра. До бомбардовања је обично долазило у току ноћи. Обе варијанте камуфлаже су донеле позитиван резултат.

    Стотине људи, уметника и војника, радило је на камуфлажи Кремља док је бомбардовање трајало. У ноћи 21. августа, Кремљ је брањен силама ПВО, јер нису били завршени сви радови. Распрскавајућа бомба, тешка 250 кг и напуњена амоналом, пробила је кров Великог Кремаљског дворца и пала у Гергијевску салу. Десило се чудо – артефакт се није распрснуо. Заглављена у поткровљу, бомба је променила правац, формирала рупу на поду и распала се.

    Парада 7. новембра 1941. године

    „На месту Лењиновог маузолеја се такође ’појавила‘ кућа на два спрата са поткровљем од дрвета и фурнира, која је представљала грађевине из 19. века. Такође, на Црвеном тргу је подигнуто неколико ниских грађевина, које су представљале кровове стамбених кућа или складишта“, говори саветник ФСБ.

    Тело Лењина су евакуисали из маузолеја 3. јула 1941. године и вратили 1945. Скоро до краја рата маузолеј је био маскиран.

    Лажне конструкције на Црвеном тргу су склоњене само једном током читавог рата, за параду 7. новембра 1941. године. Без обзира на велики ризик, Стаљин је одлучио да не отказује параду. Свечани догађај се поклопио са временом непогодним за летење, па је Стаљин рекао: „Чак и време помаже бољшевицима“.

    Кремљ: Лажне конструкције на Црвеном тргу су склоњене само једном током читавог рата, за параду 7. новембра 1941. године
    © Sputnik / Илья Питалев
    Кремљ: Лажне конструкције на Црвеном тргу су склоњене само једном током читавог рата, за параду 7. новембра 1941. године

    Демонтирање конструкције је било завршено за дан, а након параде је било потребно само 24 сата да би се обновила камуфлажа.

    Камуфлажа Москве

    Није маскиран само Кремљ и зграде које су биле поред, већ и други објекти који су били видљиви из ваздуха. Један од њих је иригациони канал реке Москве који је ископан у 18. веку на километар од тврђаве, да би је штитио од поплава.

    „Донета је одлука да се загради тај канал шлеповима и да се и на њима насликају улице, елементи кућа, што је и било урађено“, објашњава наш саговорник.

    Осим центра главног града, стратешки важни објекти и мете фашистичког бомбардовања су свакако биле фабрике.

    Тамо се лажна конструкција такође показала добро, тврди архитекта Константин Маркус, син Бориса Маркуса, комесара студенског маскираног батаљона у бази Московског архитектонског института.

    „Предивна прича је када су момци осмислили лажне фабрике на територији фабрике ’Шарикоподшипњик‘ негде на сметлишту на затрпаним територијама, и одрадили камуфлажу зграда са баштенским лампама, крововима од свакаквог помоћног материјала, од шперплоче, дасака итд, и као да случајно демаскирају те објекте, остављали су мало светлости у пукотинама. За време првог бомбардовања, које се догодило после тачно месец дана, биле су бомбардоване те лажне фабрике, а фабрика ’Шарикоподшипњик‘ је остала нетакнута“, прича Маркус.

    Читава Москва се променила за време Великог отаџбинског рата, нови насликани путеви и лажне зграде су учиниле да главни град буде практично непрепознатљив за немачке радаре. Према различитим подацима, захваљујући сналажљивости архитеката, успешно је спречено око трећина свих напада на лажне мете.

    Без обзира на то што се активно бомбардовање Москве наставило до априла 1942. године, камуфлажа са Кремља је уклоњена тек када се завршио рат 1945.

    Колико знате о занимљивостима из руске историје? Проверите своје знање у Спутњиковом квизу!

    Тагови:
    Други светски рат, Кремљ, Москва
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога