Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 7101
    Пратите нас

    САД су започеле нову гасну офанзиву против Русије, и то на три фронта — покушавају да поткопају изградњу „Северног тока 2“ и наставак „Турског тока“, а такође и продужетак уговора између Москве и Кијева о транзиту руског гаса кроз Украјину, који истиче крајем године. Коначан циљ — потиснути Русију и заузети европско тржиште.

    Вашингтон планира да укључи санкције против гасовода „Северни ток 2“ у војни буџет земље за 2020. годину. Американци верују да ће санкције убедити грађевинске фирме да прекину рад на пројекту, пошто ће их америчка ограничења скупо коштати.

    Руски експерти, међутим, уверавају да су то „последњи трзаји“ Вашингтона по овом питању и да у тренутној фази тај план нема смисла, јер су компаније које су учествовале већ уложила средства у изградњу гасовода и градња се приводи крају. Према њиховим речима, САД има довољно популиста који и даље живе у илузији да Вашингтон има последњу реч у свим питањима светске политике, укључујући и енергетску безбедност Европе.

    Многи чак и не искључују могућност да ће се ова ставка буџета појавити у неком облику, јер САД настоје да показују да „раде нешто“ како би опструисале „Северни ток 2“, али истичу да је све то сада бесмислено.

    „Што се тиче санкција против ’Северног тока 2‘, то су последњи трзаји и та прича је завршена. То је чиста политика. САД су вршиле притисак, пошто губитак имиџа није добар и они су донели одлуку да разраде целокупни буџет који је потрошен на лобирање и да дају још оштрије изјаве. Чињеница је, међутим, да у последњих годину и по дана, упркос свим покушајима, није постојао стварни ризик да се заустави изградња ’Северног тока‘. То је, генерално, била прича за медије. А смисао целе приче је једноставан — Немачкој и уопште Европи је то веома потребно. Немци спроводе веома интересантну политику — они су на речима лојални Американцима, али када је потребно — раде како њима одговара, не осврћући се на САД. Своје интересе следе веома јасно и прецизно“, каже за Спутњик руски експерт Дмитриј Адамидов.

    Адамидов истиче да је америчка реторика једно, а реалност друго, па чак и да Американци усвоје санкције, питање је да ли уопште могу да их примене. Другим речима, истиче он, америчке санкције не могу зауставити „Северни ток 2“.

    „Турски ток“ ће ускоро потећи

    Руски гигант „Гаспром“ завршава последње припреме пре пуштања у рад гасовода „Турски ток“ и најављује да ће до краја децембра потећи прве количине гаса кроз овај гасовод. Тренутно су оба крака напуњена гасом. Компресорска станица „Руска“ и обалски део у Русији спремни су да почну са радом. Истовремено се приводе крају радови на пријемном терминалу у Турској.

    Пројекат „Турски ток“ предвиђа изградњу гасовода са два крака (сваки капацитета 15,75 милијарди кубних метара) преко Црног мора, до европског дела Турске и даље до границе са Грчком.

    Испорука гаса преко првог крака гасовода требала би да задовољи растуће турско тржиште, док би другим краком, како је планирано, гас требао да буде испоручен земљама јужне и југоисточне Европе.

    Изградња гасовода Северни ток 2
    © Фото : © Nord Stream 2 / Paul Langrock
    Изградња гасовода "Северни ток 2"

    По плану се одвија и изградња „Турског тока“ у Србији, на другој деоници, од Ћуприје до Дунава, кроз Поморавље.

    Експерти уверавају да нема озбиљних претњи „Турском току“ и да се неће поновити 2013. и 2014. година, када је Бугарска због агресивног притиска Вашингтона била приморана да одустане од изградње „Јужног тока“.

    „Турски ток“ се такође може наћи да удару санкција, али, узимајући у обзир искуства са „Северним током 2“, претпоставља се да ће он бити реализован, без обзира на све могуће баријере.

    „Мислим да се дешавају два процеса. То што се догађа у Источној Европи, на пример — у Пољској и у Бугарској, то је, пре свега, покушај да се заузме део тржишта за амерички течни природни гас. То је, просто, таква форма конкурентске борбе. Притом, амерички гас без субвенција државе уопште није потребан ни Пољској ни Бугарској. Највероватније је да ће се овај случај завршити представом, тако што ће им Американци рећи: ’Ево, довезли смо вам танкер!‘. А онда ће они саопштити: ’А ми смо се ослободили зависности од руског гаса‘. Онда ће им дотерати још два, три танкера гаса и смириће се, а они ће наставити да купују гас тамо где су и раније куповали — од Русије. Њима је, просто, прескупо да купују амерички гас. Осим што транспорт кошта, танкери треба да прођу кроз Босфор, а Бугарска ће још више зависити од Турске, у погледу транзита. Нико не жели да зависи од Анкаре, јер су ту могуће потешкоће из добро познатих разлога“, каже Адамидов.

    Има решења и за транзит гаса кроз Украјину

    Уговор о транзиту руског гаса кроз територију Украјине истиче крајем године, а решења још нема. Кијев је до сада одбијао све што је Москва предлагала, а сада је саопштио да ће од нове године, ако не буде потписан нови уговор, утискивати руски гас намењен Европи у своја складишта.

    Извршни директор „Нафтогаса“ Јуриј Витренко је прецизирао да ће без уговора сматрати да сировине припадају неодређеном власнику и остаће у украјинским подземним резервоарима, док се не реше питања папирологије.

    На предлог „Гаспрома“ да продуже уговор о транзиту руског гаса, украјински „Нафтогас“ је одговорио да земље треба да наставе са преговорима о продужењу транзита, али по европским правилима у трилатералном формату, уз учешће Европске комисије, а такође је захтевао и да руска компанија исплати три милијарде долара.

    © Tanjug / DUSAN ANICIC
    Цеви за гас на траси "Турског тока" кроз Поморавље

    Витренко је рекао да Украјина може да закључи споразум о транзиту на годину дана, али да услови морају „бити у складу са европским правилима“. Он је појаснио да би били задовољни новчаним средствима, али да су спремни да размотре и други предлог ако „Гаспром“ жели да исплати дуг путем транзита гаса.

    „Ако гас иде према европском законодавству, на шта они рачунају, у принципу — ни ми немамо ништа против, онда ће то утискивање гаса у складишта бити крађа. Додуше, не разумем како они уопште могу нешто да упумпавају у подземне резервоаре, јер ако нема транзитног споразума — онда неће бити ни транзита, а ако постоји споразум, они немају право на то. Чак и ако испоруке иду по европском моделу, онда ће Европљани поставити питање Украјини — ’Где је гас?!‘“, каже руски експерт Александар Пасечник.

    Поједини руски експерти изјаве „Нафтогаса“ о могућем утискивању руског гаса у украјинска складишта виде као „уцену Русије и Европе“. Међутим, како објашњавају, као савестан и поуздан партнер, Украјина има обавезе по Споразуму о енергетској хартији и не може да прекине транзит, чак и ако стране не постигну договор.

    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога