Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    0 1026
    Пратите нас

    Иницијативу посланика политичке партије Алтернатива за Немачку (АФД), која је позивала у помоћ при укидању санкција Русији, размотрио је и одбацио Бундестаг 24. октобра.

    О томе када је реално очекивати да се укину санкције, да ли би губици требало да буду надокнађени немачком бизнису и колико месечно губи економија Западне Немачке, говори аутор парламентске иницијативе, посланик Бундестага Антон Фризен.

    — Ми смо се залагали за укидање санкција Русији и пре него што смо постали део Бундестага, зато што је развој немачко-руских односа за нас један од приоритета спољне политике. Санкције ометају тај развој. Између Немачке и Русије су се историјски формирале блиске економске, културне и политичке везе. Сарадња Немачке и Русије је у интересу обе стране. Руска и немачка економија оптимално допуњавају једна другу. И безбедност у Европи се не може имплементирати без Русије или против Русије. Са те тачке гледишта је важно да Савет Русија—НАТО обнови свој рад. Још једна тема која је важна је повратак Русије у Г8, као и укидање свих ограничења немачком бизнису у Русији за кредитну подршку од стране немачких финансијских институција.

    Ваш посланички округ се налази у источнонемачкој држави Тирингији. Како тамо реагују на санкције Русији?

    — Утицај тих санкција на мали и средњи бизнис истока Немачке је већи него у западнонемачким предузећима. Ја лично познајем предузетнике и банкаре који су у свом округу, због антируских санкција, претрпели губитке. Само у Тирингији 220 фирми се бави трговином са Русијом. Мислим да би постепено укидање санкција било оправдано и реално. Имајући у виду позитивна дешавања у Украјини, као што су размена затвореника и изјаве о оданости „Штајнмајеровој формули“, неке санкције могу бити укинуте већ сада. А на следећој етапи, након одржавања локалних избора у Донбасу, може се укинути још део санкција. Желим да нагласим да је после 2008. године у ЕУ постојала стратегија хуманитарне и економске сарадње са Јужном Осетијом и Абхазијом, такозвано „учешће без признања“, и било би веома важно пребацити ту стратегију данас на Крим. Није обавезно признавање статуса Крима, да би се сарађивало у економској сфери или сфери хуманитарног карактера.

    Како оцењујете шансе Немачке за добијање одлуке о укидању санкција у Савету ЕУ?

    — Немачка и Француска тренутно играју улогу „локомотива“ у ЕУ, то је чињеница. Друга чињеница је та да ако само једна земља у Бриселу каже „не“ продужењу санкција, онда ће се читави сакциони режим срушити. Постоји вето, и ако би Немачка променила своју политику, то би довело до другачије политике у ЕУ, јер ове санкције не задовољавају интересе Немачке. Недавно су научници из немачког Кила и Хонгконга спровели заједничко истраживање, према којем немачка економија месечно губи 667 милиона долара због режима санкција. Немачка трпи највеће губитке у ЕУ од санкција против Русије — 38 процената од укупне штете. Такође се може тврдити да санкције нису достигле своје циљеве. Рећи да су ове санкције спречиле „анексију Донбаса“ неозбиљно је и недоказано. Са друге стране, Крим ће дефинитивно остати у Русији, то је нека реална ситуација. Економски показатељи указују на то да ове санкције користе само Сједињеним Државама. Оне су мало изгубиле од санкција.

    Како оцењујете став званичног Берлина о изградњи гасовода „Северни ток 2“?

    — Сматрам да немачка Влада, сама канцеларка Меркел стоји иза „Северног тока 2“. Овај пројекат одговара интересима Немачке у области енергетске сигурности. Чини ми се да овде постоји занимљиво запажање — многи немачки политичари данас говоре о ризику пооштравања сукоба са Турском након што је Анкара започела војну операцију на североистоку Сирије, подсећају на важност стратешких интереса Немачке у односима са Турском, и у погледу контроле над миграцијама, као и важност партнерства у НАТО-у. Али када је у питању Русија, из неког разлога се не говори о стратешким интересима Немачке. Наша фракција је, иначе, представила иницијативу за сузбијање могућих америчких санкција против учесника „Северног тока 2“. Наравно, постоји велики притисак из САД, са Балтика и из Пољске. Геополитички и економски интерес САД за продају ТПГ-а Европи не одговара идеји овог гасовода.

    Иницијатива коју сте 24. октобра представили у Бундестагу говори о могућој компензацији за немачки бизнис штете од антируских санкција. Можете ли објаснити коме таква подршка може бити намењена, о коликим износима се ради?

    — Сада је веома тешко рећи о коликом се износу ради. Чини ми се да би било паметно израчунати износ за те надокнаде у зависности од величине одређене компаније и промета у заједничком послу са Русијом. Односно, потребан је индивидуални приступ. Можда бисмо могли да разговарамо о детаљном систему надокнаде, у зависности од величине штете у односу на укупни промет компаније. Мала и средња предузећа треба да добију такву подршку, јер немају прилику, попут великих концерна, да се брзо преусмере на друга тржишта. Говоримо о класичним индустријским предузећима, јер је, на пример, немачки пољопривредни сектор већ добио надокнаду у вези са падом цена млека у 2015. години, што је, наравно, било повезано и са руским противмерама због санкција ЕУ. Влада Западне Немачке требало би да пружи такву подршку — она је одговорна за одлуку о санкцијама ЕУ, јер да је Берлин на ту одлуку ставио вето, једноставно не би било санкција.

    Шта би данас могао да буде предуслов за ново зближавање Русије и Немачке?

    — У Источној Немачкој постоји политички консензус, где се готово све странке, укључујући ЦДУ и социјалдемократе, залажу за укидање санкција против Русије. Осим партије „Зелених“. Ако се чује глас Истока, ако се интереси источнонемачких земаља узму у обзир у већем обиму него до сада, могу се извршити и промене у односу са Русијом. Желео бих да шок политичке елите и Владе Немачке због успеха Алтернативе за Немачку на истоку доведе до промовисања позиције овог региона на државном нивоу. Верујем да АфД врло ефикасно лобира за интересе источних земаља, то објашњава и огромну подршку коју је наша странка добила на јесењим изборима у регионалним парламентима Саксоније, Бранденбурга и Турингије.

    Тагови:
    Алтернатива за Немачку, АфД, санкције, Немачка
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога