Слушајте Sputnik
    Здрава храна - илустрација

    Шта чека произвођаче органске хране у 2020. години

    © Фото : Pixabay
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    1225
    Пратите нас

    У аграрном буџету за 2020. годину, како је најавио министар пољопривреде Бранислав Недимовић, требало би да буде три пута више новца за произвођаче органске хране. Колико год звучало позамашно, цифре су ипак неумољив показатељ да смо још на самом почетку, иако имамо богомдану земљу за органску храну.

    Са производњом од око шест милиона литара сировог органског млека годишње и хиљаду крава на мужи, трећа највећа фарма органског млека у Европи је она која се, веровали или не, налази у Чуругу. И једина је у Србији. Тај пример најбоље говори где смо са органском производњом и где бисмо могли да будемо. Тим пре што је органска храна постала део глобалног тренда, а тржиште органске хране је најбрже растуће у свету. Само у 2017. години земљиште под органском пољопривредом у свету, којом се бави три милиона људи, порасло је 20 одсто.

    И код нас је приметно да се домаће тржиште последњих година развија. Ипак, ове године, од 51,7 милијарди динара, колики је укупан аграрни буџет, за органску производњу било је издвојено тек 108 милиона динара. Из тих средстава финансирани су подстицаји у органској биљној производњи, који су ове године износили 11.400 динара по хектару, што је увећање од чак 120 одсто у односу на подстицаје у конвенционалној производњи. У сточарској органској производњи су у односу на конвенционалну увећани за 40 одсто по грлу животиње.

    Шта би значила „органска“ инјекција из буџета

    Шта би за органску производњу у наредној години значила та увећана средства која би, према најавама, требала да буду око 350 милиона динара.

    „Мислим да се то увећање од два и по до три и по пута, које је министар најавио, највише односи на органску биљну производњу. У органској производњи давања иду на биљну производњу, на сточарску производњу, заједно са пчеларством, и на сертификацију органске производње, али за то не иду из тог буџета. Значи имамо мере које су намењене биљној и сточарској производњи“, објашњава за Спутњик генерални секретар Националне организације за органску производњу „Сербиа органика“ Ивана Симић.

    Да у сваком злу има и нешто добро показао је управо наш случај, пошто је недостатак средстава за улагања у пољопривредну производњу учинио да добар део српске земље буде слабо или никако хемијски третиран и зато је погодан за производњу органске хране.

    Готово сва органска храна коју Србија произведе оде у извоз
    © CC0 / Pixabay
    Готово сва органска храна коју Србија произведе оде у извоз

    И у Европској банци за обнову и развој (ЕБРД) мисле да нам је органска храна шанса. На конференцији коју је пре два месеца у Београду организовала ЕБРД шеф агробизнис сектора за Средњу и Југоисточну Европу у тој банци Миљан Ждрале је поручио да треба да се фокусирамо управо на производњу органске хране и производе са ознаком географског порекла, јер би по том квалитету били препознатљиви и у Европи и у свету.

    Србија тренутно органску храну производи на свега 0,4 одсто обрадивих површина, од укупно око 4,5 милиона хектара, од којих је милион у парлогу. Све што произведемо, чак 98 одсто органске хране, оде у извоз на светско тржиште органске хране.

    Не треба очекивати инвестиције

    По оцени Симићеве, ни у наредној години не треба очекивати да ће средства за органску производњу отићи у инвестиције, него у биљну производњу и сточарство.

    „У тим мерама имате директна давања у пољопривреди. Она су у биљној производњи оно што иде по хектару биљне површине, а директна давања у сточарству иду по грлу животиње. И имате мере које се зову инвестиције у производњу, у набавку разних машина, у прерадне капацитете. Ту до сада органска производња није имала посебну линију“, напомиње саговорница Спутњика.

    Зато и сматра да се најава министра о повећању фонда за органску производњу односи на та директна давања у биљној производњи и сточарству.

    Она је указала да на те мере могу да рачунају сви пољопривредници, без обзира да ли су органски или конвенционални.

    „Органска производња је везана за конвенционалну, а Закон о подстицајима каже да у органској производњи може да се добије минимум 40 одсто више у односу на конвенционалну. Тај проценат је, међутим, повећан. У 2017. години он је износио не 40 одсто, него 70 одсто више, док је ове године органска добила 120 одсто више. Значи ако вам је у конвенционалној подстицај 4.000 динара по хектару, у органској производњи је то 120 одсто више, када је реч о подстицајима у биљној производњи“, прецизирала је Симићева.

    Резултата већ има

    Неке мере су свакако дале резултате. Извоз органске хране у прошлој години био је 27,4 милиона евра и у односу на 2017. годину био је већи 18,6 одсто, а највише смо извозили у Немачку, Холандију и Италију. Најзаступљенији производ је била смрзнута малина, потом смрзнута купина, концентрат јабуке и смрзнута вишња.

    © CC0 / pixabay.com
    Најзаступљенији органски производ у извозу била је смрзнута малина

    У Србији тренутно постоје 433 сертификована органска произвођача и још 5.719 коопераната, дакле нешто више од 6.000 домаћинстава која се баве органском храном. Према очекивању стручњака, колико год увећавали улагања, с обзиром на ниску стартну позицију, и даље не можемо да очекујемо да ће за пет до десет година органска производња бити раме уз раме са конвенционалном.

    Далеко је Србија од Данске. Само у 2015. години Данска је уложила више од 53 милиона евра да би своју пољопривреду преусмерила са конвенционалне на органску и већ је далеко одмакла у производњи органске хране.

    Акциони план који је усвојила данска Влада има 67 тачака које прописују шта им је чинити да би остварили циљ да конвенционалну пољопривредну производњу ускоро у потпуности замене органском. У ту сврху се дају подстицаји за претварање традиционалног земљишта у органско, држава подржава и финансира све оне који раде и улажу у овај сектор, стимулише се повећање потражње за органским производима, улаже у развој нових идеја и технологија које ће помоћи промовисање раста органске производње.

    Један од првих циљева био је да храна у јавним установама попут школа и болница буде у великој мери органска, али да на такву исхрану пређе и данска војска.

    Тагови:
    паре, производња, извоз, аграрни буџет, органска, храна
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога