Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    66152
    Пратите нас

    Од земаља бивше Југославије, у извештају из Америке по питању инклузије негативни „победник“ је Црна Гора, чак на 81. позицији, а на 80. је Северна Македонија. Најбоља је Хрватска на 13. месту, потом Словенија на 30. Србија је на 40, а Босна и Херцеговина на 45. позицији. С обзиром на однос према Србима, не чуди позиција Црне Горе.

    Годишњи извештај Универзитета у Калифорнији обухватио је 132 државе оцењујући укљученост различитих група грађана у друштво по различитим основама, између осталог, зависно и од њихове етничке и религијске припадности.

    Потврда извештаја Запада: однос према Србима и СПЦ

    Практична потврда неславне позиције Црне Горе у извештају је и најновији случај Предлога закона о слободи вероисповести којим би власт у Подгорици да одузме сву имовину Српске православне цркве, њене цркве и храмове у Црној Гори, у чију одбрану су стали тамошњи Срби који већ годинама указују да су у тој држави грађани другог реда.

    Према извештају Универзитета у Калифорнији о индексу инклузивности за ову годину, Холандија је на првом месту у свету, а међу првих двадесет држава чак 15 су европске. Србија се налази на 40. позицији.

    Истраживање америчког Универзитета је за главне параметре које је оцењивало узело укљученост грађана у друштво зависно од пола, расе, етничке и религијске припадности, тога да ли су са посебним потребама...

    Црква Светог Саве у јужном делу Косовске Митровице
    © Tanjug / Филип Краинчанић
    Уместо да укључи Србе у заједницу они су у Црној Гори грађани другог реда, а имовине Српске православне цркве на удару

    Од земаља са простора бивше Југославије најгоре је пласирана Црна Гора, чак на 81. позицији, а само једно место испред ње је Северна Македонија. Најбоља је Хрватска на 13. месту, потом Словенија на 30. Пет места иза Србије је Босна и Херцеговина на 45. позицији.

    Социолог Владимир Вулетић, професор Филозофског факултета у Београду, овакве резултате објашњава са једне стране степеном развијености држава, а са друге стране законском регулативом на нивоу ЕУ која је по том питању највише одмакла у свету.

    Вулетић је пре свега указао на то да одређени степен инклузивности друштва не значи, како то неки тумаче, и његову толеранцију.

    Толеранција, како је објаснио за Спутњик, подразумева трпељивост према различитим ставовима, различитим људима, различитим стиловима и начинима живота, а инклузивност је отвореност друштва да прихвати да у различитим областима друштвених делатности партиципирају различите групе људи.

    Инклузивност није толеранција

    Ви можете да уведете прописе, законе и да имате обавезу да, на пример, одређени број особа са посебним потребама укључите у заједницу тако што ће обављати одређене послове, а да притом они који раде са њима не буду толерантни, сликовит је био Вулетић.

    „Сама чињеница да је толико много европских држава у врху листе инклузивних друштава, говори о томе да је разлог пре свега то што постоје одређене норме, закони који обавезују компаније и државне установе да укључују лица из различитих друштвених група и категорија у послове. То је основни разлог, а ми још нисмо земља-чланица ЕУ, још се отварају поглавља, преговара се и то нам није нешто што је обавеза. Европске земље су ту јер имају ту врсту законске обавезе“, објашњава професор Филозофског факултета.

    То што је свест о потреби инклузивности развијена, пре свега у развијеним земљама, он доводи и у везу са тим што укљученост најразличитијих група људи у друштво подразумева и одређен релативно висок ниво социјалних давања. Економски трошак је нешто што је повезано са инклузивношћу и несумњиво је да мање развијене земље обично и немају законе који на то обавезују, истиче саговорник Спутњика.

    Степен развијености и законска регулатива на нивоу ЕУ два су фактора којима он објашњава и позиционирање држава у нашем региону.

    „Чињеница да је Хрватска тако високо на листи, јесте управо везана за њену позицију чланице ЕУ која је морала да испуни одређене обавезе. Интересантно је да је пре годину дана рађено једно регионално истраживање које се тицало баш толеранције и Србија је према степену толеранције према другим групама, пре свега етничким, била боље рангирана од свих земаља у региону“, напомиње Вулетић.

    Он зато понавља да степен толеранције према другима не мора увек нужно бити повезан са обавезом коју намеће држава када је у питању инклузија.

    „Толерантни Хрвати“
    Ломљење ћириличне табле у Вуковару
    © AFP 2020 / STRINGER
    Ломљење ћириличне табле у Вуковару

    То потврђује и пример са двојезичним латинично-ћириличним таблама на одређеним институцијама у Хрватској, које су по слову закона морале да се нађу на њима, али није било толеранције да би табле и опстале и закон био испоштован.

    Он лош резултат Црне Горе везује и за још присутно обичајно право које и даље има утицаја на дешавања у друштву.

    „Тамо је, као и у другим традиционалним друштвима, још срамота бити другачији, па се то пренело у неку врсту обичајног односа према другом и другачијем. Људи често и крију било какву различитост, па тога нема у пракси, а мање је тога и у законима. Иако се Црна Гора припрема да буде чланица ЕУ, још нема обавезу да поштује законе који се тичу инклузије“, каже Вулетић.

    Тагови:
    регион, листа, свет, инклузија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога