Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    12524
    Пратите нас

    Неколико муслиманских земаља размишља о побуни против долара и стварању „златног штита“ због штете коју изазивају америчке санкције и агресивно понашање Беле куће, која је спремна да нанесе озбиљну штету својим савезницима ради сопствених комерцијалних и идеолошких циљева.

    Америчке ограничавајуће мере могу имати непредвидиве последице, а једна од њих је могуће стварање система „плаћања у злату“, којем би могле да се прикључе Турска, Катар, Малезија и Иран.

    Злато као средство плаћања

    Предлог да се злато (у крајњем случају чак и бартер) користи као средство плаћања изнео је на специјалној конференцији у суботу премијер Малезије Махатхир Мохамад. Сличан предлог о дедоларизацији у обрачунима међу земљама, којима прети ризик од америчких санкција, дао је и председник Турске Реџеп Тајип Ердоган, који је присуствовао конференцији. Он је истакао да је за међународно плаћање пожељна употреба националне валуте. 

    Мотивација малезијског премијера повезана је управо са санкционим притиском који врше САД, што је он и рекао у свом говору.

    „У условима када је приметно доношење једностраних одлука о увођењу таквих казнених мера, Малезија и друге државе треба увек да имају на уму да такве казнене мере могу бити предузете против било кога од нас“, цитира Мохамада сингапурски „Стрејт тајмс“. 

    „Предложио сам да се поново размотри идеја о плаћању ’златним динаром‘ и бартер трговином међу нашим земаљама. Озбиљно то разматрамо и надамо се да ћемо успети да нађемо механизам како да то спроведемо. Изгледа да понекад када користимо амерички долар постоје санкције које могу да закоче наш економски развој“, додао је малезијски лидер, наводи „Техеран тајмс“.

    Пре него што се сагледају економске и финансијске перспективе тог предлога, треба обратити пажњу на један веома важан психолошки моменат. Лидери водећих муслиманских земаља, који су присуствовали конференцији у Куала Лумпуру, нису разматрали варијанте које би им омогућиле да избегну увођење америчких санкција. Сви они су полазили од тога да су мере против њихових земаља или већ предузете (и тешко да ће бити укинуте), или да ће, највероватније, бити предузете у будућности. За такав приступ постоји само једно логично објашњење: да би се појавила шанса да се избегну ограничења, треба се у потпуности одрећи својих националних интереса и само послушно испуњавати све захтеве Беле куће, као и америчких конгресмена и сенатора. А лидери Малезије, Катара, Ирана и Турске не пристају на такав план.

    Четири варијанте дедоларизација

    Са техничке тачке гледишта могу се издвојити четири могуће варијанте дедоларизације, које су на неки начин биле поменуте или предложене на конференцији у Куала Лумпуру: прелазак на злато (употреба „златног динара“), прелазак на бартер трансакције, употреба националне валуте и прелазак на трансакције са употребом криптовалута.

    Долари
    © Sputnik / Алексей Сухоруков
    Да ли су долару одбројани дани?

    Очигледно је да ако се ниво развоја финансијског сектора и система спољне трговине земаља, које су ван домашаја америчких санкција, „догура“ до нивоа бартер трансакција, тешко да ће Турска, Катар, Малезија или Иран добити нешто од тога. Прелаз на бартер је раван повратку у камено доба. Бартер трансакције су погодне само за неке појединачне и велике трговинске операције, у којима се огромне количине робе могу разменити у оквиру једне или неколико операција између две крупне компаније. Упркос гломазној природи таквих операција, оне ипак имају једну велику предност: финансијске санкције их не могу осујетити, тј. трансакција може бити блокирана само применом војне силе. Варијанта о употреби националне валуте, о којој је говорио Реџеп Тајип Ердоган, дефинитивно је савременија и прилагођенија широкој употреби у међународној трговини, али истовремено има неколико озбиљних проблема.

    Систем „Свифт“ први проблем

    Први проблем је систем Свифт. Ако баш желе, САД могу да натерају тај (званично белгијски) систем међународних банкарских трансакција да искључи турске, катарске или малезијске банке, као што је сада из „Свифта“ искључен ирански банкарски сектор. Та компликација се може заобићи, али за то је потребна или разрада сопственог пандана „Свифту“ (што је у принципу могуће), или укључивање у изградњу „дедоларизованог финансијског система“ неког спољног партнера који већ има нешто слично. Избор таквих партнера није баш велик, али сасвим је могуће договорити се: то су Кина или Русија — две државе коју су већ под америчким санкцијама различите врсте.

    Други проблем са употребом националних валута је да су оне веома нестабилне, тј. њихов курс се често може мењати брзо и прилично неочекивано, а то јако отежава рад извозницима и прогнозе било какве спољнотрговинске активности. Довољно је погледати кретање курса турске лире, малезијског рингита или иранског ријала, да би се схватило колико је озбиљна та препрека. Проблем се делимично решава захваљујући ширењу употребе инструмената за контролу валутних ризика (термински, форвард уговори, итд), што је у принципу могуће урадити, узимајући у обзир да Истанбул и Куала Лумпур остају моћни регионални финансијски центри.

    Алтернатива и криптовалуте

    У складу са тим, злато и криптовалуте (нажалост, у медијима нема детаљних информација о конкретним типовима криптовалута који су предложени за употребу) изгледају као боље алтернативе за дедоларизацију. Ако се користи криптовалута (чија је вредност везана за цену злата или „корпу“ неколико националних валута) онда ће се проблем са електронским системом плаћања решити много једноставније и једини ризик је могућност озбиљног хакерског напада и/или масовног искључења интернета у току санкција.

    У случају употребе злата, нема никаквих проблема са стабилношћу девизних курсева — злато једноставно замењује долар као универзална процена вредности и сва роба и услуге могу се проценити у племенитим металима. Проблем електронског система плаћања у овом случају остаје, али он се може лакше решити и било које решење на том основу ће имати додатни ниво стабилности.

    На крају крајева, у крајњем случају златне полуге се могу физички превозити као средство за плаћање робе и услуга. Штавише, злато има додатну предност: становници прилично конзервативних држава које учествују у пројекту разумеју вредност жутог метала, навикли су да држе своју уштеђевину у њему и то је заиста универзални финансијски инструмент који разумеју сви од Дохе и Анкаре до Техерана и Куала Лумпура.

    „Златни динар“

    Није случајно што се малезијски лидер сетио чувеног новчића средњевековног исламског света — „златног динара“. Употреба таквог система омогућиће да се дедоларизација лако прикључи финансијским системима других земаља, који такође смањују зависност од долара и повећавају количину злата у својим резервама, а то су Кина и Русија, али и Мађарска, Монголија, Казахстан...

    У закон о војном буџету, којим је Сенат САД увео санкције против „Северног тока 2“, укључене су и мере против Турске за њене операције на северу Сирије (против америчких савезника) и за куповину комплекса С-400 од Русије. Може се претпоставити да су појачани напори Анкаре поводом дедоларизације логичан одговор на санкциони притисак из Вашингтона и на претњу ескалације тог притиска. Постепено ће број земаља, које су мета казнених мера „вашингтонских јастребова“, сигурно прерасти у нешто квалитетно, у смислу да ће оних који желе да се избаве од „доларске рањивости“ бити много и да ће заиста изградити и покренути глобални алтернативни финансијски систем.

    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Facebook налогаКоментариши преко Sputnik налога