Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    0 221
    Пратите нас

    У години за нама научници су остварили низ важних достигнућа, пре свега у области биологије, медицине, астрономије и физике. Активно су се развијале области као што су биомедицина, биотехнологија, вештачка интелигенција, неуромреже, квантни компјутери и нанотехнологије.

    Према анкети спроведеној међу руских научницима, као и међу грађанима Русије, најважније информације из области науке биле су оне које се тичу убрзања глобалног отопљавања. Чак 62 одсто анкетираних зна да расте ниво угљен-диоксида у атмосфери. За нове методе лечења тешких генетских болести убацивањем здраве рибонуклеинске киселине у болесне ћелије чуло је 45 одсто анкетираних и ту вест су грађани Русије оценили као најважнију, док је на другом месту она о глобалном отопљавању.

    Међу важним вестима су и она о лансирању руско-немачке опсерваторије „Спектар РГ“, детектора гравитационих таласа у Јапану, добијање приказа црне рупе, као и нови квантни процесор „Гугла“. А 18. децембра је саопштено да су научници московског Универзитета „Сколково“ аутори најцитиранијег научног чланка у 2019. години. Издвајамо нека од најзначајнијих научних достигнућа.

    Космос

    Опсерваторија „Спектар РГ“ лансирана је у космос 13. јула 2019. године. Она ће помоћи научницима да допуне постојећу мапу универзума. Опсерваторија је опремљена са два рендгенска телескопа: „Еросита“, који је направио Институт за ванземаљску физику друштва „Макс Планк“ из Немачке и „АРТ-ИКСЦ“ (ART-XC), који је развио Институт за истраживање свемира Руске академије наука, а произвео руски Научно-истраживачки институт за експерименталну физику из Сарова.

    Свемирски апарат Спектар-РГ уочи слања на Бајконур
    © Sputnik / Сергей Мамонтов
    Свемирски апарат "Спектар-РГ" уочи слања на Бајконур

    Главна мисија опсерваторије „Спектар РГ“ је истраживање универзума у опсегу рендгенских зрака електромагнетног зрачења и стварање карте видљивог универзума, на којој ће бити забележени сви довољно велики кластери галаксија. 

    Штампање органа у свемиру 

    Током предстојећих летова на друге планете астронаути ће самостално пружати лекарску помоћ једни другима, користећи резервне органе које ће штампати на свемирском броду. Значајан корак у овој сфери направили су научници са Института за металургију Руске академије наука, који су први у свету одштампали хрскавичаво ткиво у условима нулте гравитације.

    Руски био-штампач има највећу густину штампања на свету и обезбеђује скоро идеалну сличност одштампаног органа са „природним“.
    Руски био-штампач има највећу густину штампања на свету и обезбеђује скоро идеалну сличност одштампаног органа са „природним“.

    За производњу импланта на броду Међународне космичке странице коришћен је биолошки штампач „Орган.Авт“. У будућности научници планирају да се посвете стварању компликованијих коштаних структура које ће бити природније за људски организам. 

    Међупланетарни транспортни систем

    Илон Маск је представио нови свемирски брод са 100 места за седење компаније „Спејс екс“, који је дизајниран за лет на Месец и Марс. Брод је дуг 50 метара, има метански мотор и заправо представља другу фазу перспективне ракете БФР. Посада брода ће бројати око 100 људи. Први орбитални лет је заказан за април 2020. године.

    Медицина 

    „Хуманизоване свиње“

    У кинеској години свиње у Русији су одгојили свиње са људским генима. На том пројекту су радили научници са московског Института експерименталне медицине МФТИ заједно са кинеским партнерима. Са Института су изјавили да тренутно већ има више од 10 линија „хуманизованих свиња“ које имају модификације у геному.

    За сада ће бити коришћене за стварање иновативних лекова за ХИВ, рак и дијабетес, али у будућности животиње могу постати погодан материјал за трансплатацију. 

    У Србији чак 5.000 људи заражено ХИВ-ом
    © Sputnik / Сергеј Вењавски
    У Србији чак 5.000 људи заражено ХИВ-ом

    Лечење ХИВ инфекције

    Лекари из Лондона су у потпуности излечили пацијента од ХИВ-а. То је други случај у историји медицине да су лекари успели да постигну ремисију након трансплантације матичних ћелија даваоца који је имун на ХИВ. Пацијент већ шест месеци не узима лекове. Научници истичу да овакав начин лечења не одговара већини пацијента заражених ХИВ-ом. Међутим, они се надају да ће ова метода помоћи при разради других метода лечења. 

    Технологија

    Тестирање „Арктика“ 

    У јесен 2019. нуклеарни реактори су покренути на најмоћнијем арктичком ледоломцу на свету „Арктик“, а у децембру је успешно завршена прва фаза тестирања. Пуштање „Арктика“ у погон планирано је за 2020. годину. Ледоломац је изграђен по наруџбини руске државне корпорације „Росатом“ у бродоградилишту „Балтички завод“ у Санкт Петербургу.

    Нуклеарни ледоломац Арктик за време тестирања у Санкт Петербургу
    © Sputnik / Александр Гальперин
    Нуклеарни ледоломац "Арктик" за време тестирања у Санкт Петербургу
     

    Ово је водећи брод из пројекта 22220, у који су укључена још два брода: „Сибир“ и „Урал“. Русија је тренутно једина земља у свету која има ледоломачку флоту на нуклеарни погон.

    Истраживање Института атомске енергије 

    Научници са Института атомске енергије Курчатов израдили су уникални комплекс уређаја и тиме направили важан корак у истраживању активности мозга. У једном кластеру су комбиновали магнетну резонанцу, полиграф (детектор лажи), ајтрекер (уређај за праћење погледа) и јединствени МРТ компатибилни екран. Такав комплекс комплементарних метода са једне стране ће омогућити да се значајно повећа ефикасност и прошире могућности постојећих метода за препознавање лажних информација на основу полиграфа, а са друге стране ће имати ближи приступ детаљном механизму људског мозга, узимајући у обзир психо-емоционалну компоненту.

    Фабрика супертешких елемената

    У Дубни код Москве 25. марта је почела са радом прва у свету фабрика супертешких елемената — Дубнињски циклотрон (ДЦ 280). Нешто слично не постоји у свету. Помоћу уређаја научници планирају да добију нова језгра супертешких елемената са атомским бројевима 119 и 120. ДЦ 280 је светска база за будућа истраживања у овој области. Према својим параметрима акцелератор по ефективности надмашује све светске аналоге. Уређај је у потпуности спреман за рад. У првој половини 2019. године добијени су параметри предвиђени пројектом. У току је тестирање, а почетком ове године научници планирају да пређу на праве експерименте. Таква истраживања ће проширити знање о материји, омогућиће додатно разумевање закона природе и можда ће довести до кориговања таблице Мендељејева. 

    Тагови:
    нанотехнологија, вештачка интелигенција, медицина, биологија, наука
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога