Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    35818
    Пратите нас

    Иницијатива да држава Србија и Српска православна црква формирају комисију која би у међународној арени штитила интересе верника могла би ускоро да заживи.

    По усвајању спорног црногорског Закона о слободи вероисповести, патријарх српски Иринеј је у разговору са председником Србије Александром Вучићем поводом дешавања у Црној Гори указао на идеју о формирању једне такве стручне комисије.

    Идеја о формирању комисије која би пред међународним организацијама на најбољи начин штитила интересе српске цркве и српског народа је добра, сматра професор Богословског факултета у Фочи, свештеник Гојко Ђого, али и указује на то да би помесне православне цркве што пре требало окупити на сабору, пре него што геополитички притисци у потпуности расцепају структуру православне цркве.

    Српска црква и држава за заједнички фронт

    Ђого за Спутњик указује на разлоге због којих треба подржати њено формирање.

    „Ако би таква комисија сама по себи била обједињавање реалних снага које би деловале пред оним институцијама пред којима има смисла вршити апелације и упознавати их са стањем ствари и ако би та иницијатива била усмерена ка обједињавању црквених и народних снага — да се не воде неке појединачне борбе, већ да се направи шири фронт и конкретан план — то је и те како добро и заслужује пажњу“.

    И правни заступник Светог архијерејског Синода СПЦ, адвокат Миња Николић, гледа позитивно на формирање комисије инициране током разговора српског патријарха и председника државе, уз ограду да је реч о личном ставу, јер је то питање у ингеренцији Синода СПЦ и Председништва Србије.

    Могуће две комисије

    „Могуће је и да се оформе две комисије, где би једну основала СПЦ, односно Свети архијерејски Синод, а другу можда Председништво Србије. Прва би имала ингеренције које се односе на вернике СПЦ и на имовинско-правне интересе одређених субјеката, организационих делова унутар СПЦ“, оцена је саговорника Спутњика.

    Било да се образују две комисије или једна јединствена, постојала би координација двеју адреса која се тиче надлежности у вези са сваким конкретним питањем, каже Николић, истичући да би о саставу с једне стране одлучивао Синод, а са друге Председништво.

    У првом реду чинили би је стручњаци из области историје, права, политике, социологије, теологије, као и геодетски и грађевински стручњаци.

    „Мислим да ће обе стране — Свети архијерејски Синод и Председништво, односно председник Србије — даље разрадити ову добру идеју. Кроз ту разраду наћи ће се права решења, у интересу грађана Србије и Срба, без обзира на то где они живе, али и у интересу верника СПЦ“, каже Николић за Спутњик.

    Пале „светиње“ неолиберализма

    Професор Богословског факултета у Фочи, са друге стране, признаје да је упркос доброј идеји прилично скептичан када се ради о домету те комисије, с обзиром на данашње стање геополитичких односа и међународног права.

    „Ово што се дешава у Црној Гори је најбољи показатељ да неке од највећих светиња неолиберализма, попут одвојености цркве од државе и неприкосновености својине, могу да буду у потпуности занемарене уколико је то геополитички пробитачно за људе из западног света. Зато нисам убеђен да би иницијатива имала међународног одјека и да би нека међународна институција натерала власти у Црној Гори да се не понашају на начин на који се понашају“, није оптимиста Ђого.

    Геополитички контекст је све више испуњен тензијама и зато би, сматра он, требало покренути иницијативу да се помесне православне цркве што пре окупе на неком сабору, пре него што геополитички притисци у потпуности расцепају тренутну структуру православне цркве.

    Тагови:
    верници, црква, интереси, заштита, држава, иницијатива
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога