Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    43121
    Пратите нас

    Посета шефа дипломатије Европске уније Жозепа Борела Београду и Приштини, непосредно после дипломатских успеха Трамповог специјалног изасланика Ричарда Гренела, могла би се посматрати као „туча слонова“ преко леђа Србије, али и као дизање цене девојци (Србији) око које се бију многи просци.

    То за Спутњик каже Владислав Јовановић, бивши министар спољних послова Савезне Републике Југославије.

    Шеф дипломатије Европске уније Жозеп Борел 30. и 31. јануара долази у посету Приштини и Београду, како би показао лични ангажман и намеру да учини „све што је могуће“ како би олакшао дијалог о нормализацији односа две стране.

    Борел, истовремено, жели да стави до знања да је он главни преговарач у дијалогу Србије и Косова, а да је регион у зони утицаја Европске уније, наводе у Бриселу.

    После офанзиве Америке — европска контраофанзива

    „У сваком случају, између САД и ЕУ не постоји знак једнакости, пошто је Америка самостална и моћна, а ЕУ је у својим проблемима из којих се не зна када ће и како изаћи“, додаје Јовановић.

    „Борелова посета је један мање-више очајнички покушај да се одржи моменат присуства и деловања ЕУ на Западном Балкану“, истиче бивши шеф дипломатије СРЈ.

    „А могуће је да то и није израз супротности, него договора, јер је у америчком интересу да се привлачење Србије ЕУ користи као мамац за њено одобровољавање да прихвати нову реалност на Косову. То је заједничка акција удварања Србији, јер Србија је јавно и званично рекла да јој је стратегијски циљ да уђе у ЕУ и, пошто они то узимају здраво за готово, полако покушавају Србију да подсете да мора нешто претходно да уради“, сматра Јовановић.

    Мини-ривалитет ЕУ и САД

    Према његовим речима — прва ствар коју би Србија, по мишљењу САД и ЕУ, требало да уради је да се усагласи са новим стањем ствари на Косову и Метохији, а друга да своју спољну политику и односе са другим земљама уподоби и усагласи са спољном политиком ЕУ, односно са Западом.

    ​Јовановић додаје да не види неку супротност интереса између ЕУ и САД, када је у питању њихова заједничка политика према Србији, али да они имају свој властити мини-ривалитет, који је више потенцијалан него стваран.

    „Америка је предузела мере да спречи претварање ЕУ у једну самосталну велику силу или суперсилу, због чега је и, вероватно, деловала на Велику Британију да изађе из ЕУ и створи нове проблеме Унији, тако да је једина супротност у интересима у томе што Америка жели да задржи челно присуство у ЕУ и да је натера да буде само мањински партнер“, каже наш саговорник.

    Европски бег из америчког загрљаја

    Са друге стране, ЕУ свесно или подсвесно настоји да се измигољи из тог америчког загрљаја и да постане што самосталнија.

    „И у том односу снага види се та невидљива битка за долажење до самосталнијег положаја ЕУ“, додаје бивши југословенски шеф дипломатије.

    „Међутим, то се води независно од Србије. Овде они имају заједнички циљ да Србију приволе да прихвати оно што су заједно створили на Косову и Метохији и да је истовремено упозоре да мора да буде обазривија у градњи односа са другим центрима моћи и да треба већ сада да почне да усаглашава своју спољну политику са ЕУ, односно Западом“, закључио је Јовановић.
    Европа показује да се и даље нешто пита

    Политички аналитичар Бранко Радун сматра да Бореловом посетом Београду и Приштини Европљани желе да покажу да се они и даље нешто питају, пошто је после дипломатских успеха Трамповог изасланика имиџ ЕУ био угрожен и зато сада Брисел покушава да ухвати воз чија је локомотива Америка.

    ​„И унутар ЕУ постоје неке врсте ривалства, али све су то реакције на америчке иницијативе које долазе у изборној години, када је Трампу врло битно да поентира на спољнополитичком плану са неким успехом. Реакцију европских званичника видим као жељу да не буду гурнути у други план. Чим неко мора да напомиње да је фактор или модератор преговора — то значи да му је позиција угрожена“, каже Радун.

    Према његовим речима — косовским проблемом су се и до сада бавили и Вашингтон и Брисел, с тим што су се Американци бавили Косовом из сенке, из које су недавно изашли.

    Косово као амерички ратни плен

    „Брисел је до скоро оперативно спроводио вољу Вашингтона, а Вашингтон се није видео, а сада су Американци одлучили да изађу из сенке на светло дана да би поентирали“, додаје наш саговорник.

    Радун каже да Вашингтон воли да изађе из сенке када има у изгледу неки договор, односно када је на помолу некаква победа или напредак, да би се тиме могао похвалити. А ако Вашингтон процени да је нешто запетљано и да су ту мале шансе да се нешто уради, онда тај проблем воли да препусте Европљанима.

    „Није се овде, заправо, ништа променило у суштинском смислу. Током свих ових година се о Косову одлучивало у Вашингтону. Вашингтон контролише Косово, и то је америчка окупациона зона, и Американци Косово третирају као ратни плен“, закључио је Радун.
    Тагови:
    Косово и Метохија, ЕУ
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога