Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    1573
    Пратите нас

    На захтев Русије, Савет безбедности УН данас расправља о примени Минског споразума  у вези са петогодишњицом од његовог потписивања, док ће 20. фебруара, на захтев Кијева, Генерална скупштина УН размотрити ситуацију на истоку Украјине.

    Званична Москва у свом захтеву наводи да за пет година, колико постоји пакет мера предвиђен Минским споразумом, а који је потврђен и резолуцијом 2202 Савета безбедности УН, власти у Кијеву нису испуниле ниједну од преузетих обавеза, укључујући и оне проистекле из споразума који је постигнут на самиту „нормандијске четворке“ у Паризу прошле године

    Украјина не жели решење, а ни Донбас

    Иако је украјинска страна, као одговор на руски захтев, иницирала одржавање седнице Генералне скупштине УН, политиколог Александар Дудчак иза овог потеза не види искрену жељу за решењем.

    „Украјинска страна стално покушава да измисли неке новине и допуне Минском споразуму, који би у случају реализације у потпуности променили његову суштину. Они руше све договоре који су постигнути са великим трудом. Чини се да Кијев нема жељу, а ни могућности да их реализује. То се може објаснити тиме да Кијев у ствари жели да одсече Донбас од Украјине, али да то уради тако да нико њега не оптужи због неиспуњења споразума и због тога што је Донбас престао да буде део Украјине. Сама кијевска власт ради све да би до тога и дошло“, рекао је експерт.

    Политиколог објашњава да је логика украјинских власти прилично једноставна – ако Донбас остане у саставу Украјине, остаје и око три милиона становника који су отворени противници не само тренутне власти у Кијеву, већ и политичког курса који је Украјина заузела још 2014. године. То оставља могућност за унутрашњу нестабилност, јер постоји критична маса људи која ће се увек противити свим поступцима и законима политичке врхушке у Кијеву.

    „Осим тога, ако Донбас остане у саставу Украјине, неопходно је обновити га, што је изузетно тежак задатак. А ако буде било потребно његово обнављање, постаће јасно ко је починио све те деструкције и нанео огромну штету, ко је крив за смрт хиљаде људи. Тачније, то ће повући за собом политички процес откривања ко је одговоран за трагедију која се догодила у Донбасу и у Украјини у целини, а када се логички ланац развије постаће јасно ко је организовао државни удар у Украјини 2014. године, као и цела банда која је била тада на сцени и подржавана од стране америчке Демократске партије и Бајдена“, рекао је експерт.

    Оптужбе на рачун Русије не стоје

    Дудчак објашњава да су они који су преузели власт у Кијеву 2014. године управо учинили све да Крим не остане у саставу Украјине и да за то не треба кривити Јануковича. Према његовим речима, Кијеву је потребна територија, а не људи који на њој живе и отуда и непоштовање свих постигнутих договора, као и стварање немогућих услова за живот

    „У Европи су дуго покушавали да оптуже Русију да је она крива за непоштовање споразума из Минска, иако је то у потпуности неоправдана оптужба  јер Русија није страна у сукобу. Без Русије није могуће решити то питање, јер смо ми некада живели у истој земљи“, објашњава експерт.

    Осим тога, у петак су председници Русије и Украјине, Владимир Путин и Владимир Зеленски разговарали телефоном о разним аспектима решења сукоба у Украјини. Том приликом је руски лидер нагласио важност пуне и безусловне реализације мера предвиђених Минским споразумом, али и решења усвојених на самиту нормандијске четворке у Паризу децембра прошле године. Током разговора, Путин је поставио директно питање – да ли Кијев намерава да спроведе Мински споразум, пишу медији.

    Раније је руски представник при ОЕБС-у Александар Лукашчевич упозорио да Кијев својим понашањем и неиспуњавањем преузетих обавеза, доводи у питање рокове за одржавање следећег састанка „нормандијске четворке“ који је предвиђен за април

    Подсетимо, у Паризу децембра прошле године, одржан је први самит „нормандијске четворке“ након трогодишње паузе. На овом састанку, стране су се договориле да се следећи пут састану за четири месеца у Берлину, како би наставиле рад на решавању ситуације у Донбасу. Тада је у саопштењу наведено да Мински споразум остаје основа за рад у „нормандијском формату“, предвиђено повлачење снага у три нове тачке у Донбасу, као и режим прекида ватре и размена заробљеника.

    Шта даље?

    Ипак, Дудчак сматра да је неопходно прићи проблему на директнији начин, установити прецизне рокове за испуњавање обавеза из Минског споразума, али увести и санкције за њихово неиспуњавање.

    „Чини се да овог тренутка Зеленски пакује кофере за Берлин, иако није јасно са чиме он тамо путује, јер су задаци које је добио од осталих учесника „нормандијског формата“ остали неиспуњени, чак је отишао корак назад. Ово може да траје бесконачно. Једна је ситуација са замрзнутим конфликтом у Придњестровљу, али овде конфликт није замрзнут, константно се размењује ватра, а на ободу Доњецка експлодирају гранате“, рекао је експерт.

    Подсетимо, у Минску су 12. фебруара 2015. године одржани преговори лидера земаља „нормандијске четворке“ (Немачка, Русија, Украјина и Француска). Тада је донет пакет мера за спровођење Минског споразума. Овај документ се састоји од 13 тачака, које између осталог предвиђају прекид ватре у Донбасу, повлачење тешког наоружања са демаркационе линије између украјинских снага безбедности и побуњеника, као и друге мере за дугорочно регулисање ситуације у Донбасу.

    Тагови:
    политика, Нормандијска четворка, Мински споразум, Донбас
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога