Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    1114160
    Пратите нас

    Као што се некада говорило да сви путеви воде у Рим, сви путеви кокаина данас воде преко Балкана, а у транспорту ове дроге из Јужне Америке најзначајнију улогу имају припадници црногорске мафије. Ипак, изгледа да су направили „грешку у корацима“, па је њихова кокаинска артерија пресечена.

    Само овог месеца четворица црногорских држављана ухапшена су са пет тона кокаина на карипском острву Аруба, док је један црногорски држављанин ухапшен у Северној Македонији у покушају да прошверцује килограм кокаина из Албаније камионом који је превозио банане. О обрачунима два црногорска клана, шкаљарског и кавачког, око примата у трговини наркотицима већ годинама траје.

    До јавности Србије и Црне Горе стално долазе вести о томе како су криминалци са нашег поднебља разгранали контакте у Латинској Америци и како одатле директно набављају кокаин који превозе до западноевропског тржишта. Кокаин је, иначе, после марихуане, најчешће коришћена дрога у ЕУ, према проценама Европског мониторинг центра за праћење дрога и зависности од наркотика. Према проценама ове организације, око 3,6 милиона људи између 15 и 64 године у ЕУ уживаоци су кокаина.

    Да би задовољили потражњу за кокаином, изгледа, побринула се највише црногорска мафија. О томе најречитије говори скорашња удружена акција британске, холандске, српске и црногорске полиције и венецуеланске војске, која је на карипском острву Аруба, холандској прекоморској територији, запленила брод са пет тона кокаина и ухапсила четири црногорска држављана.

    Црногорци се брину за транспорт дроге до Европе

    Изгледа да је црногорска мафија та која се брине да око 3,6 милиона уживалаца кокаина у Европи буде задовољено.

    Након вести са Арубе, готово са сигурношћу би се могло рећи да је црногорска мафија постала главни увозник и превозник кокаина из Јужне Америке у Европу, сматра бивши функционер југословенске Службе државне безбедности Божидар Спасић.

    У последњих десетак година, аналитичари и полиције разних земаља примећују да се црногорски криминалци појављују у Латинској Америци као директни купци и носиоци транспорта кокаина, напомиње он.

    „Оно што је посебно интересантно, што друге мафије не раде, они праве једну „грешку“. Робу коју купе, уместо да као друге мафије одведу на сасвим десето место, у Хамбург или неку другу луку, они бродове углавном стационирају у својим лукама, у Бару или Тивту. На тај начин, све службе, а посебно америчка откриле су њихове намере“, каже он.

    Ипак, црногорска мафија не одустаје и рута се креће од Латинске Америке до црногорских лука, када је у питању већи товар. Када су у питању мањи товари, брод се зауставља на пучини између Италије и Црне Горе, где се кокаин претоварује на брзе чамце и одатле се дитрибуира даље, као што се ради од осамдесетих година прошлог века.

    „У том ланцу имамо читав низ „оперативаца“ – оне који већ живе у Латинској Америци, оне који у Латинску Америку долазе да наруче робу, оне који су задужени за транспорт, оне који дочекују робу на пучини или они који дочекују робу на обали“, објашњава Спасић.

    Закључак нашег саговорника је да црногорска мафија води главну реч о снабдевању једног дела европског тржишта кокаином и да је главни носилац, не само дистрибуције, него и трговине.

    Трбухом за крухом на брод са кокаином

    Новинар и публициста Предраг Јеремић наглашава још један феномен – својеврсни одлазак у печалбу како би се, радећи на транспорту кокаина, зарадио новац. Нарко картели, каже он, траже људе одважне и спремне на ризик од вишегодишње робије, а све више људи се одлучује да реши своје животне проблеме тако што ће се укључити у транспорт дроге.

    „Постоје неке бизарне приче. Пријатељи ми причају како неко у Бару зида кућу па није успео да је заврши и морао је мало да се отисне, да ради „преко“. Класични криминални послови више не могу да се раде по иностранству – да се обијају бутици или да се пљачкају банке, па је остало да раде транспорт ове опасне материје“, каже Јеремић.

    Грчка је нова база црногорских трговаца кокаином

    Према Спасићевом мишљењу, Црна Гора је постала епицентар дистрибуције кокаина, али он руту преко Црне Горе назива „крвавом“ због тога што је постала ризична. Сведоци смо да се у последњих седам до пет година догодило неколико великих заплена, јер сваком запленом они који су гарантовали безбедан долазак дроге до црногорских лука ризикују живот.

    Маршрута од Латинске Америке до Црне Горе, због честих заплена, изгледа, сада више није сигурна. С обзиром на двоструко убиство вође шкаљарског клана Игора Дедовића и његовог сарадника Стевана Стаматовића у Атини у јануару, Грчка се све чешће помиње као нова база и уточиште балканских криминалаца који воде транспорт и дистрибуцију кокаина из Латинске Америке у Европу. И заплењени брод на Аруби као крајњу дестинацију имао је Солун.

    Солун и Грчка су, каже Спасић, врата региона. Врло је вероватно да је, услед тога што су неки бродови са кокаином „пали“ на црногорској обали, овога пута покушано да се дрога увезе преко грчке обале.

    „Тај канал за њих представља велики ризик и продужава пут дроге. Циљ мафије јесте да, када дрога крене, што пре буде искрцана на обалу, јер тада је сигурнија, пошто се дели. Претпоставка је да је могуће да убиство које се догодило у Атини јесте био обрачун око дроге која је долазила. Дрога прати пут цигарета. Интересантно је да су се и цигарете пребацивале преко Грчке“, повлачи Спасић паралелу између шверца деведесетих година и данас.

    Са својом разуђеном обалом, готово комплетно на мору, Грчка је сасвим сигурно интересантна трговцима дрогом, каже Јеремић. А биће све интересантнија, јер су путеви дроге према Црној Гори и Албанији у доброј мери откривени и затворени.

    „Чињеница је да дрога стиже до крајњих корисника и немамо ни један једини податак да дрога не стиже. Ако имамо податке да се дрога заплењује, а да се код крајњих корисника повећава потрошња, значи да се једни путеви гасе и да се отварају нови путеви“, закључује наш саговорник.  

    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога