Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    37158
    Пратите нас

    Београд ових дана није био само престоница Србије, већ и света – по загађености ваздуха, упркос томе што су улице скоро празне, а индустријска активност знатно мања. Ситуација је данас боља, али због чега су се, изненада, штетне честице поново појавиле у великим количинама?

    Одговор не то питање потражили смо код саветника министра за заштиту животне средине др Слободана Тошовића, који је потврдио да је загађеност ваздуха ових дана била већа и указао на то да је та појава, с обзиром на тренутне метеоролошке параметре и изостанак извора загађења - врло чудна.

    Београд је данас био шести на свету по степену загађености
    © Фото : IQAir : скриншот
    Београд је јуче био шести на свету по степену загађености ваздуха

    Загађење ваздуха - мистерија

    Како је рекао, концентрација штетних честица ПМ10 претходних дана је била знатно већа од очекиване и додао да је концентрација честица ПМ2.5 била непропорционално мања у односу на честице ПМ10, што није уобичајено.

    Узевши у обзир да саобраћаја скоро нема и да је индустријска активност мања, стручњаци су почели да разматрају остале могуће узроке.

    На први мах помислили су да је комбинација кошаве, која је подигла прашину с улица након отапања снега, и емисије индивидуалних ложишта повисила концентрацију честица ПМ10. Ипак, превидели су значајан глобални фактор – источни ветар, који је носио велико загађење неколико хиљада километара одавде и који је било могуће уочити путем сателита.

    Нви Сад, димњак, загађење
    © Tanjug / JAROSLAV PAP
    Ваздух је био загађен иако је индустријска активност мала

    „Оно што је нас спречило да видимо то као узрок је то што у Румунији и Бугарској ничега није било. У Румунији и Бугарској, које су прве на удару источног ветра, немамо загађење, али га имамо у Србији и Хрватској. У том тренутку смо загађење углавном везивали за реемисију и кућна ложишта о чему смо и причали“, објаснио је Тошовић.

    Резултати анализа следеће недеље

    Ипак, Тошовић сумња да је загађење глобално, односно, да је узрок загађења само источни ветар, јер би у том случају концентрација обе врсте честица (ПМ10 и ПМ2.5) била изнад граничних вредности, што није случај.

    „У суштини, по овим метео-параметрима, не би требало да имамо овакво загађење јер смо у циклонској области, где се, углавном, ваздух диже у више нивое атмосфере, за разлику од антициклона. Много је питања, а релативно мало одговора. Више ћемо знати када буду завршене анализе садржаја честица, што би требало да буде до уторка. Ако у тим честицама има цинка или неких других метала, ми то повезујемо са земљиштем и ресуспендованом прашином, а ако има арсена, везујемо га за горива, поготово угаљ“, истакао је саговорник Спутњика.

    Тошовић је додао да  се чекају и анализе таложних материја и утврђивање количине чађи, које ће, заједно с анализама садржаја честица, прецизније утврдити шта је проузроковало загађење.

    Атипичан транспорт песка

    По резултатима глобалне мреже за праћење транспорта песка на велике удаљености, доминантан допринос загађености ваздуха био је „атипичан транспорт огромне количине песка са удаљености више хиљада километара са истока“.

    „То је последица метеоролошке синоптичке ситуације која је условила да ваздушна маса са истока продре дубоко у централну Европу као и њен и западни-северозападни део“, наводи се у саопштењу државне мреже за мониторинг квалитета ваздуха Агенције за заштиту животне средине.

    Подсећа се да се, с обзиром на до сада незабележену појаву од успостављања аутоматског мониторинга квалитета ваздуха (2010. године), трагало за узроком ове појаве.

    Како је утврђено, не постоји ниједан извор емисија на територији Србије и у околним земљама који би могао да узрокује овакве вредности концентрација на толико широком подручју.

    Тагови:
    ваздух, загађење ваздуха, загађеност
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога