Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    1373
    Пратите нас

    Одјекнула је у у среду увече вест да је позната певачица Северина Којић приведена на Новом Београду, где је возила аутомобил за време полицијског часа. Пре ње, из истих разлога “атракција” су биле вести о хапшењу певача Ђанија, фудбалера Пријовића, али и пријава против фудбалера Луке Јовића због напуштања карантина.

    И док један број јавних личности својим примером покушава да утиче на људе да се понашају одговорно у време епидемије коронавируса и да их у томе ободре на различите начине, други свесни тога, или не, бахаћењем у време полицијског часа, такође, дају пример, по систему – може ми се.

    Наши најпознатији уметници, али и људи са естраде и из света спорта, из земље и света, обраћају се јавности различитим начинима подршке, спотовима, порукама да истрају у борби са вирусом, али и конкретном помоћи.

    Да ли све те поруке јавних личности у време ванредног стања подједнако долазе до људи, да ли грађани више слушају оне савесне и одговорне. Која је „циљна публика“ оних који крше правила и, свесно или не, праве себи негативну рекламу?

    Српски репрезентативац Лука Јовић у дресу Реал Мадрида
    © AFP 2020 / OSCAR DEL POZO
    За разлику од многхих спортиста, Јовић и Пријовић су се "прославили" кршењем мера у време ванредног стања због епидемије вируса корона.

    Северина и Ђани у мањини

    Психолог Жарко Требјешанин сматра да не би требало придавати значај случајевима када су се познати огрешили о правила ванредне ситуације у борби против вируса корона.

    То су просто појединачни случајеви и верујем да тога збиља има јако мало. Мислим да те две групе, савесних и несавесних, нису подједнако важне. Ипак, сматрам да се 90 одсто, ако не и 99 одсто људи стварно придржава правила. Јер, када видимо да је кажњено 150 људи, шта је то према шест милиона. То је далеко мање од једног процента. Мислим просто да је, што је и очекивано, већина људи разумна“, каже овај психолог за Спутњик.

    Чињеница је да је хапшење Северине било права атракција на интернету. Дугогодишња професорка новинарства на Факуклтету политичких наука у Београду, др Неда Тодоровић сматра да свака публика, зависно од година, има „своје“ медије, а да такве садржаје на интернету највише конзумирају млади.

    Већи утицај онлајн културе

    „Они друге медије, према мом искуству, не прате превише, не гледају телевизију, не читају новине. То што се појављује на интернету има значајан број својих пратилаца, поготово оних које интересује одређена врста уметности, музике“, каже она за Спутњик.

    Али, поред негативних примера, Тодоровићева даје предност уметницима и јавним личностима које су своја дела пребацили на интернет и учинили доступним свима. Она подсећа да су изложбе, музејске поставке, оперске и позоришне представе, филмови из фундуса Кинотеке, захваљујући интернету постали доступни много ширем кругу људи него иначе.

    Сцена из представе Ајнаштајнови снови
    // ЈДП/ Ненад Петровић
    У време епидемије естрада и забава су се повукле, а врхунска култура дошла до изражаја више него икада, сматра др Неда Тодоровић.

    Тај тренд јој се, каже, допада, јер ће и младе генерације које то нису упражњавале имати прилику да то виде и прошире своје видокруге.

    „Мени се чини да је сваки покушај уметника, јавних личности, да на неки начин и даље раде свој посао и да задрже своју публику, али и прошире круг оних који их прате, значајан у овом моменту. Чини ми се да је врхунска култура дошла до изражаја више него  икада, а да се на неки начин естрада и оно што је забава повукла“, оценила је Тодоровићева за Спутњик.

    Она додаје да не прати превише то што раде људи на естради, али да је приметно да и међу њима има много више оних који позивају људе да смислено проведу ово време, што поздравља.

    Тагови:
    одговорност, привођење, полицијски час, утицај, понашање, јавне личности
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога