Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    1130
    Пратите нас

    Зараћене стране, од Колумбије до Украјине, па чак и на немирном Блиском истоку, одлучиле су да у потпуности или претежно обуставе ратна дејства у време пандемије вируса корона. Чак и у Сирији и Јемену, рат је изгубио на интензитету, па су Курди окупљени у Сиријским демокртаским снагама и Саудијска Арабија, прогласили прекид ватре.

    Камерун, Јужни Судан, Централноафричка република и Филипини такође се налазе на списку земаља где је барем једна од зараћених страна прогласила примирје у складу са апелом генералног секретара УН Антониа Гутереша да се с ратовима престане док свет ратује против вируса. За сада, 16 оружаних група и 100 држава придружило се том апелу.

    Може ли опасност од пандемије коронавируса да превлада међуетничку мржњу, верски фанатизам, наметање политичке воље насиљем или аспирације великих сила да ратом спроводе своје интересе широм света? Или се ради само о привременом примирју јер коронавирус не поштеђује никога. У сваком случају, вести о ратним дејствима готово да не постоје у медијима откада траје битка против Ковида 19.

    Када је генерални секретар УН Антонио Гутереш 23. марта апеловао на све зараћене стране у свету да прекину непријатељства, све је заличило на донкихотовски идеалистички позив и да ће герилске групе, ратоброне владе и велике силе остати глуве на глас шефа светске организације. Али, ефеката има.

    Збогом оружје – мора да се ратује против вируса корона

    Чини се да је Гутерешов апел наишао на плодно тле у великом броју региона који су обухваћени оружаним сукобима, а постоји и могућност да се овај незванични позив претвори у резолуцију највишег тела УН – Савета безбедности, што потврђује тезу да се званичници светске организације надају да једном успостављено примирје због пандемије коронавируса може лако да се претвори у стално примирје које отвара врата ширем мировном процесу.

    За овакву њихову претпоставку већ постоји преседан – цунами који је погодио азијско-пацифички регион 2004. Тада су спасилачки напори у индонежанској провинцији Аће помогли почетак мировних преговора између владе и сепаратиста, којим је окончан вишедеценијски сукоб.

    Саговорници Спутњика, политиколог Зоран Ћирјаковић и новинар Никола Врзић ипак сматрају да се ради само о привременом тренду, о како Ћирјаковић каже, затишју.

    Пандемија ће само продубити поделе

    Према Врзићевим речима, пандемија коронавируса је идеална прилика да свет превлада разне светске конфликте. Међутим, као и свака друга идеална прилика, и ова ће, према његовом мишљењу, бити пропуштена, јер главни изазивачи сукоба, западне земље, нису спремне за тако нешто.

    „Да је тако као што кажем, показују акције из Америке за све време трајања пандемије, која због неспособности сопственог система да на адекватан начин одговори на изазов пандемије, покушава да кривицу пребаци на другог. Тиме се, уместо да се заједничким напорима иде ка јединственом решењу, иде ка продубљивању постојећих сукоба“, каже Врзић.

    Примирје ће, према његовом мишљењу бити краткотрајно, а криза изазвана пандемијом само ће продубити већ постојеће поделе.

    Не ради се о глобалном примирју, већ о глобалном затишју

    „Не верујем да коронавирус може да има било какав дугорочан ефекат на глобалне или регоналне сукобе и сучељавања, чак и ако потраје. Узроци тих конфликата су структурални, јако дубоки и врло често се ради о ривалитетима око врло скромних ресурса“, наглашава Ћирјаковић.

    Постојаће периоди затишја који могу да делују као озбиљније примирје, али општа пацификација, према Ћирјаковићевим речима, није могућа. Најбољи пример за то је ситуација у Либану, који је у протелих неколико дана захваћен масовним и насилним протестима.

    „У ситуацији када на глобалном нивоу нема идеолошке алтернативе, јако дубока економска криза која је већ почела, погодиће најсиромашније становнике чак и у најбогатијим земљама, а камоли у јако сиромашним. Тако да ће број унутрашњих сукоба различитог типа расти. То не морају да буду ратови“, каже наш саговорник.

    Велике силе желеће да се мешају у различите врсте ривалитета, а пандемија коронавируса само ће убрзати опадајуће трендове неких великих сила као што су САД и ЕУ, додаје он, уз јачање утицаја Кине и Русије.

    Иако су се сукоби у овом тренутку стишали, то не значи да ће тако и остати. Ако погледамо Ирак, Либан, Либију, Јемен, видећемо да су ту ради о друштвима са јако ограниченим ресурима, која су оштро подељена – племенски, верски, секташки. Сада влада затишје, а сукоби ће се, сматра Ћирјаковић, наставити када пандемија прође или почне да пролази.

    Тагови:
    коронавирус, рат, мир, примирје
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога