Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    71243
    Пратите нас

    Да ли је у изразито поларизованом српском друштву, месец дана пред парламентарне изборе, могућ дијалог оних који међусобно одапињу отровне стреле,  ко би у њему требало да учествује и има ли шансе да он покаже и најмању делотворност. Ова питања наметнуо је позив председника највише научне институције у земљи – САНУ, о неопходности дијалога.

    Први човек Српске академије наука и уметности (САНУ), Владимир Костић, усталасао је домаћу јавност позивом да дијалог у Србији коначно отпочне како друштво не би понављало исте заблуде и грешке. Он је оценио да су грађани остали без демократске кондиције и вере у институције, вишепартијски политички живот и смисао личног учешћа у њему, где се политички дискурс у Србији углавном заснива на негативном отклону од других.
    "Исцрпљени од подела, ми их и даље компулзивно понављамо, а наше поделе обично теже да буду коначне“, каже председник САНУ, истакавши да у томе нема невиних.

    Председник САНУ Владимир Костић
    © Tanjug / Раде Прелић
    Председник САНУ, Владимир Костић, позвао је на коначно отпочињање дијалога у дубоко подељеном друштву у Србији.

    Могу ли академици покренути дијалог у Србији

    У тако поларизованом друштву где се власт и опозиција свакодневно међусобно оптужују, где су свађе свакодневна слика стања и међу опозицијом, може ли бити дијалога и каквог? На ово питање, социолог Владимир Вулетић каже да је за стабилност друштва дијалог неопходан, али да би у ситуацији какву имамо сви актери на које је председник САНУ мислио, морали прво да поведу један унутрашњи дијалог сами са собом, односно да на неки начин дефинишу сопствене позиције, да виде шта заправо хоће.

    „Постизање неког минимума консензуса је оно што би морао да буде циљ дијалога. Дијалог који ће се водити само дијалога ради, где ће свако причати оно што жели да саопшти јавности, без заједничке визије и интереса да се постигне некакав минималан консензус је нешто што би представљало мали помак, ако га уопште буде“, каже Вулетић за Спутњик.

    САНУ као модератор

    © Tanjug / TANJA VALIC
    Постизање минимума консензуса требало би да буде циљ дијалога

    Он је изразио наду да би уз активност институција каква је Академија наука, које би требало да буду модератори тог разговора, у једном тренутку тај дијалог заиста и могао да почне. Он, притом, указује на чињеницу да смо на око месец дана до парламентарних избора чији је бојкот још раније најавио део опозиције.

    „Сада је и питање шта би тај дијалог с обзиром на скоре изборе могао да има као своју последицу. Да ли би он значио неку врсту позива на пролонгирање избора, или би требало да буде оквир у коме би  странке које бојкотују изборе промениле своје мишљење, то је оно што је сада интересантно и што ће дати посебан, рекао бих, дневнополитички тон том предлогу“, оцена је профеора социологије на Филозофском факултету београдског универзитета.

    Шири дијалог не само партијских људи

    Вулетић, међутим, сматра да је важније да се отвори један шири дијалог између мислећих људи у Србији који нису нужно повезани само са политичким странкама. Неке друге институције би, како додаје, морале да дају свој значајан диопринос да се дијалог мислећих људи у Србији са различитих идеолошких, културолошких и сваких других позиција спроведе, са основним циљем да се спусте тензије и садашња нетрпељивост која заправо отежава било какав разговор.
    Култура дијалога у овој ситуацији мора да се своди на кућно васпитање, да можете да саслушате другог, да у ономе што други каже препознате нешто што може да има заједничких црта са оним што је ваша позиција, па и да останете на супротстављеним позицијама, али да тежите томе да препознате које су то минималне тачке консензуса, објашњава Вулетић.

    Нема друштва без консензуса

    Он упозорава да не може да постоји друштво без консензуса, или такво не може дуго ефикасно да функционише. По његовој оцени, дијалог није немогућ, али је за то потребна својеврсна припрема. Ипак сматра да је за прави разговор који би отворио она суштинска друштвена питања која се тичу корена сукоба, до избора, сувише кратко време, али да би у том периоду он могао да буде назнака смиривања тензија, једна врста обећања да ће до таквог дијалога доћи одмах после избора.
    Видећемо, каже Вулетић, ко ће и на који начин овај позив да искористи.

    Зграда САНУ у Кнез Михајловој улици
    © Wikipedia / Срђан Весић
    САНУ би могла да буде добар медијатор која ће да дефинише шта су то оквири дијалога, ко би требало да учествује у њему, шта су му циљеви и да постави одређена правила вођења дијалога.

    „Лично мислим да је Србији потребан један много дубљи дијалог. Зато сам и поменуо мислеће људе. За већину политичара дневнополитички интереси су нешто што, пре свега, имају у виду, а оно што је у корену тих сукоба, то често измиче. Зато мислим да тај дијалог не може да се квалитетно ни припреми, а ни води, без медијатора. Можда је Академија добар медијатор која ће да дефинише шта су то оквири, ко би требало да учествује у том дијалогу, какви би били његови циљеви, да постави одређена правила вођења дијалога“, истиче овај социолог.
    Он у прилог таквом размишљању подсећа да смо имали такозвани унутрашњи дијалог о Косову, који није дао очекиване резултате, па сматра да није реално да у месец дана имамо нешто што ће уродити видљивим резултатима. Али, као најава, назнака, мислим да је уреду, закључио је Вулетић за Спутњик.

    Тагови:
    САНУ, дијалог, поделе, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога