Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    616182
    Пратите нас

    Изненадни „викенд захтев“ из Немачке и Француске за моментални наставак дијалога између Косова и Србије, под вођством Европске уније, еуфорично је дочекан у Приштини, јер за разлику од америчког, нуди време за решење. Европа не жели да јој се и на Косову деси Дејтон, где је била само пасиван посматрач.

    За Београд ово може да буде „сендвич позиција“, јер има више елемента са којима мора да се суочи. Пре свега, у току је битка ЕУ и Америке за примат у вођењу косовског процеса. У том кључу требало би читати и писмо Париза и Берлина којим се тражи наставак дијалога Београда и Приштине, док је и Вашингтон у дипломатској офанзиви да што пре оконча процес.

    Европа не жели да на Косову буде посматрач као у Дејтону

    Др Бојан Милисављевић, професор међународног права и међународних односа на Правном факултету у Београду, подсећа да су преговори својевремно били на ЕУ и да је последица закључење Бриселског споразума. Он не спори да је ЕУ на неко време утихнула по овом питању, што је Америка искористила да се активира и укључи у дијалог.

    „Ако знамо какво је традиционално мишљење Америке по питању Косова, мислим да нама и није у интересу да они преузму примат у вођењу преговора. Јер, гледајући уназад, Америка је увек била на страни Приштине“, подсећа он.

    Ово што се сада дешава, то јест, активирање Берлина и Париза, као водећих чланица ЕУ, њихов је покушај да процес врате у своје игралиште.

    „Важно је Европљанима да на неки начин покажу да су и даље заинтересовани да имају главну реч у дијалогу и ако то посматрамо кроз наше интересе, мислим да то и није лоше за нас. Јер, са ЕУ добијамо актере који неће бити пристрасни и само уз једну страну, него ће можда покушати да избалансирају ставове, иако се показало да је ЕУ била немоћна у протеклом периоду“, наводи наш саговорник.

    Приштина би прво да збије редове

    Разлог због чега се у Приштини напрасно радују европском посредовању, како објашњавају наши саговорници, није чињеница да се одричу Америке, већ у разлици у брзини која се најављује за финиш тих преговора.

    Америка жели брзо решење, док су Немачка и Фрацуска, иако траже брз дијалог, склонији споријој варијанти за доношење решења и не испостављају рокове. А то Приштини одговара у овом тренутку због специфичне политичке кризе и несугласица између албанских лидера по овом питању. Дакле, потребно им је да прво збију редове пре него што се уђе у завршницу дијалога.

    Др Слободан Зечевић, професор интернационалног права на Европском универзитету, подсећа да је једна од обавеза Београда у приступним преговорима са ЕУ управо решење косовског питања, под окриљем ЕУ. По његовим речима, не ради се о преузимању превласти, већ о чињеници да се Европа труди да не буде маргинализована.

    „Дакле, да не буде изузета из решења које би евентуално могли Американци да донесу. То се, да подсетим, десило током постизања Дејтонског споразума, где је Америка донела решење, а Европа је све време била само посматрач“, напомиње др Зечевић.

    Последња реч у СБ УН

    Последњим наступом Берлин и Париз желе да кажу да неће бити само посматрачи, јер имају свог посредника за дијалог Мирослава Лајчака, који је искусан и добро познаје тематику на Балкану.

    „Немачка је ригидна, неће да мења границе, али ЕУ није само Немачка. Европа је ту да формално пружи добру услугу, да служи као посредник између Београда и Приштине, да би се постигао правно обавезујући споразум између Београда и Приштине“, каже он.

    Наш саговорник каже да би и поптуно нормално било да Европа решава овај проблем, јер је на њеном тлу, али чињеница је да ми у овом тренутку фактички имамо две преговарачке стране —
    Америку и ЕУ, као и различита потенцијална решења. Једно што је по нас добро, јесте да свако решење мора да прође кроз Савет безбедности Уједињених нација, то јест, ништа не може да прође без Русије и Кине.

    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога