Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    42088
    Пратите нас

    Судећи према одлуци коју је донео, амерички председник Доналд Трамп сматра да су друштвене мреже постале медији који уређују садржај који емитују, а не само платформе које се не мешају у оно што корисници на њима објављују. Тако би из Америке могла да крене револуционарна промена у развоју друштвених мрежа.

    Свега два дана пошто се сукобио са друштвеном мрежом Твитер, која је испод два Трампова твита поставила упозорење корисницима да провере његове наводе, амерички председник потписао је извршну уредбу о ограничавању заштите друштвених мрежа од законске одговорности за објављени садржај.

    Изгледа да, пошто се ухватио у коштац са Твитером, Трамп сада неће дозволити ни другим друштвеним мрежама да му изађу из клинча. Иако, њихови званичници упозоравају да је његова одлука „конзервативна“ и „реакционарна“ (Твитер), да ће нашкодити америчкој економији (Гугл), као и да ће охрабрити платформе да цензуришу све за шта се чини да ће некога увредити (Фејсбук).

    Промена у статусу друштвених мрежа креће из Америке

    На први поглед, чини се да је сукоб на релацији Трамп-друштвене мреже избио јер је амерички председник увређен мешањем провајдера у његове објаве. Међутим, изгледа да се ипак ради о стварима дубљим и принципијелнијим од једног ефемрног сукоба који је избио у време изборне кампање.

    Трампова одлука отворила је низ питања о пружаоцима услуга на Интернету. Да ли су они постали и уредници онога што корисници друштвених мрежа на њима објављују, па су тако постали и медији који подлежу одређеним законским нормама? Према Трамповом мишљењу, али и према мишљењу његовог страначког колеге, сенатора Марка Рубиа, јесу, а фамозни члан 230 америчког Закона о комуникајама постао је тачка спотицања коју Трамп жели да промени.

    Фамозни параграф 230 застарелог закона

    Тај параграф дефинисао је шта су друштвене мреже – платформе које пружају услуге не мешајући се у садржај објава, објашњава ИТ консултант Војислав Родић. Проблем је, међутим, у томе што је закон усвојен још 1996, када је комерцијална употреба Интернета била још у повоју.

    „Трампово резоновање је да су друштвене мреже, ако су се усудиле да у његову поруку уметну додатну поруку, понашају као уредници, да нису платформе, него медији, а ако су медији, онда за њих не важи ова одредба“, објашњава Родић.

    Домет Трампове уредбе има два слоја. Један је комерцијални, јер амерички председник може да захтева од савезних агенција да не користе оглашивачке услуге друштвених мрежа.

    „Што се тиче члана 230, њега не може да промени председник, то може да уради једино Конгрес, али председник својим извршним уредбама може да утиче на то како ће се спроводити одређени закони и око тога настаје сукоб“, каже Родић.

    Друштвене мреже нису више платформе

    На питање има ли утисак да су друштвене мреже постале медији моји уређују садржаје које корисници објављују, наш саговорник одговара да су све друштвене мреже кренуле тим путем, упркос томе шта власник Фејсбука Марк Цукерберг говори у интервјуима датим након што је Трамп потписао уредбу.

    „Чим кренете да се упуштате у то шта ће бити објављено, да нешто обришете, већ сте делимично преузели улогу уредника, а то значи да нисте платформа него медиј који сноси одговорност. У таквим ситуацијама увек се крене од драстичних примера. Када се ради о брисању налога преко кога се дистрибуира малолетничка порнографија свако ће се сложити са тиме. Али, када кренете даље и кажете да је нешто екстреман политички став, па ћете да га обришете, ту већ почиње дискусија око тога колике су слободе изражавања. А када одете још један корак даље, па кренете да се мешате у поруке и у њих додајете
    Тагови:
    Гугл, Фејсбук, Твитер, сукоб, Трамп, друштвене мреже
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога