Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    4340
    Пратите нас

    Нема много неизвесности пред ове парламентарне изборе. Највећи број гласова однеће напредњаци и социјалисти, своје место у клупама наћи ће представници мањина, док остали имају још три недеље да се изборе за улазак у Скупштину.

    Тешко је прогнозирати које би то странке могле да буду, али према садашњим проценама  место у парламенту могли би да имају радикали, странка СПАС Александра Шапића, и Покрет слободних градјна Сергеја Трифуновића.

    Гости емисије „Спутњик интервју“ Зоран Пановић, програмски координатор „Демостата“ и Иво Чоловић пројектни директор ЦЕСИД-а сагласни су да су ствари пред ове изборе веома јасне када је реч о владајућој коалицији.

    Избори у Србији – део кампање и за будуће изборе

    Пановић сматра и да су ови избори заправо део кампање за неке будуће изборе. Указује на чињеницу да добар део опозиције неће изаћи на изборе сто ће учинити неку врсту мањка легитимитета парламента.

    „Тако да сам склон да кажем да су ови избори више прелазни избори, да су део кампање за неке будуце изборе. Део опозиције који не иде на изборе, сигурно ће ићи на варијанту да ће прогласити парламент нелегитимним и тразиће неке ванредне парламентарне изборе под одређеним околностима. Затим се приближавају председнички избори, па је могуће спајање председничких и парламентарних избора  ако опозиција буде јака, а не слаба као до сада.“, рекао је Пановић.

    Многа питања су сада још отворена али једно је сигурно - парламент ће се формирати и биће важећи, али, како кажу наши саговорници, Европа се неће много секирати за његов легитимитет.

    „Доминација две партије је велика, а парадокс ових избора је да би СНС и Александар Вучић волели да могу да освоје мање него што могу и ако би могли тај вишак да прелију некако на некога да ипак уђе у парламент и да се направи нека иоле слика парламента који ће подсећати на вишепартијски паламент и имати неку врсту бар илузиује плурализма“, рекао је Пановић.

    Каже и да би парламент добио неку „егзотику“ када би ушли лидери који имају парламентарно искуство и дају одредјену тежину али и нека нова лица би добро дошла. Указују на проблем на нашој политичкој сцени да људи знају појединце али њихове странке нису препознате као брендови.

    „Сигурно знају за Александра Вулина и Расима Љајића али не знају како им се зову странке. Многи јос мисле да је Борис Тадић у Демократској странци. А тек је конфузија код коалиција формираних ак хок за изборе“, казао је Пановић.

    Чоловић указује да је у истраживањима за ове изборе било два циклуса. Једна слика је била пре ванредног стања а сада је друга.

    „Чињеница да имамо напредњаке и социјалисте који су свакако у парламенту и мањиске партије с обзиром на олакшице које ће они имати. Радикали су увек на око три одсто и Шапићев СПАС који се позиционирао да га градјани не сврставају ни на опоозицију ни у влсат притом га перципирају као спортисту а не као политичара што му даје снагу. Кочи га партијска инфраструктура ван Београда коју покушава да надомести одредјеним савезима у појединим регионима“, рекао је Чоловић.

    Он очекује да ће и ПСГ узети пристојан број гласова, односно изнад три одсто.

    Три интензивне недеље су пред нама. Захухтава се кратка кампања али која неће бити подједнако ефикасна за све. Дакле, победника знамо што није често био слуцај. Сада са цензусом од три посто оставља се шанса за мале странке и коалиције.

    „Странке које се залажу за бојкот до сада нису нешто много урадиле, а то можда даје снагу ПСГ Сергеја Трифуновића. Могу искористити прилику да као представници ове друге Србије удју у парламент. Наравно, може да се деси да Уједињена демократска опозиција профитира на основу ових који бојкотују. Уз нека препознатљива имена која има и уз неку мало бољу кампању у ове три недеље може се приближити цензусу“, рекао је Чоловић и додао и да може да се деси и да странка Саше Радуловића удје у парламент.

    Кампања у новим околностима

    Ова је прва кампања у специфичним околностима. Неизвесно је како ће изгледати предизборни скупови, свакако је много мање билборда с политичким порукама него ранијих година али пред нама су три недеље у којима це се мозда све надокнадити. Иако су сви равноправни учесници не може се говорити и о равноправним условима.

    „Ако причамо о владајућим политичким партијама чињеница је да им кампања не траје од јуче, то је контонуирана кампања на основу које су им се и рејтинзи повећали. Управљали су кризном ситуацијом и представљали на начин на који им је то одговаралао и народу је било пријемчиво. Опозиција има мало времена и ресурса да се на адекватана начин нађу у кампањји. Посебно је тек питање оних у бојкот“, рекао је Чоловић.

    Кампања бојкота може бити тежа и напорнија него кампања за рејтинг, а Чоловић додаје да има утисак су поборници бојкота то сметнули с ума и да се нису потпуно посветили што показују и истраживања ЦЕСИД-а.

    Објашњава и да је тешко је измерити шта је успех бојкотра. Ако у Србији у просеку излази око 55 одсто грађана шта је неуспех. Подсећа и он да се Европска унија неће много око тога потресати.

    „Имали смо ситуацију у Албанији да је у једном месту на локалне изборе изашло два одсто бирача и наравно да су формирали власт. За бојкот није није важно да само у земљи буде прихваћен већ и да га прихвати медјународна заједница“, рекоа је Чоловић.

    Пановић додаје да су напредњаци специфична странка са јаким вођом, да је то јака машинерија која ради малтене на војничком приципу.

    „И кампање су некад и бруталне да нема милости према противницима, беспостедни  маркетинг и разне пропагандне методе али ипак у комбинацији с резултатима који се постижу. Вучићева победа против короне сигурно ће бити опипљивија него Милосевићева против НАТО“; рекао је Пановић.

    Тагови:
    избори, Србија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога