Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    2498
    Пратите нас

    Економски суверенитет Европске уније је питање опстанка и Европа мора да размисли о томе како да наступа у глобализованом свету. Без заједничког наступа у глобализованом свету, ЕУ не може да има тежину у односу на Кину, САД, Русију.

    Овако др Слободан Зечевић, сарадник Института за европске студије, коментарише поруку француског председника Емануела Макрона да ће радити на изградњи Европе која ће бити мање зависна од Кине и САД.

    Макрон је у обраћању нацији рекао да је епидемија вируса корона показала колико је Француска зависна од глобалног ланца снабдевања — од аутомобилске индустрије, до смарт телефона и лекова. „Једини одговор је градити нови, снажнији економски модел, радити и производити више и не ослањати се на друге“, рекао је председник Француске.

    Економски суверенитет ЕУ — питање опстанка Европе

    Према мишљењу Слободана Зечевића, Макронова порука је заправо наставак његове политике која је започета када је 2017. године изабран за председника. Он је у јесен те године на Сорбони изложио план за реформу ЕУ, који иде у правцу јачања њеног суверенитета, што значи да ЕУ мора да буде економски, спољнополитички, па и војно суверена. Да буде, на неки начин, једна заокружена целина.

    „Неко би могао да каже да су све те теме даље економске интеграције, спољнополитичког и војног суверенитета ЕУ пусте Макронове жеље, али у европским државама јача свест да нико о њима претерано не води рачуна. Сједињене Државе са Трампом гледају себе, покушавају да продају своје наоружање и да смање војно присуство на територији ЕУ, док Кина и Русија опет имају своју политику. У данашњем свету нема милости када је реч о спољној политици и одбрани, па иако на први поглед делује да Макронова иницијатива не даје резултате, ипак се у државама-чланицама ЕУ размишља о свим тим темама, а верујем да се пре свега о томе размишља у Немачкој“, објашњава Зечевић.

    Како каже, криза са вирусом корона показала је да Француска не производи парацетамол, маске, заштитну опрему...

    Европа се нашла у потпуној зависности од Кине, што је за једну такву индустријску и економску силу као што је ЕУ потпуно неприхватљиво и неразумно. Што се тиче јачања војске ЕУ, то је тема која траје деценијама и за сада нису направљени неки суштински помаци. Мислим да је то прича која се врти у круг и од тога, за сада, нема ништа. Када је реч о спољној политици и то је такође проблем, јер је спољна политика ЕУ збир националних политика, па када се једна нација не слаже са неким елементима спољне политике, онда све стаје и све се блокира“, каже наш саговорник и додаје да Европа има много проблема, али што се тиче економског дела, њима већ гори под ногама.

    „Зато морају да предузму одређене мере, управо да не би долазили у ситуације каква је била ова везана за вирус корона“, примећује Зечевић.

    Земље без сопствене реалне економије су осетљивије

    И др Божо Драшковић, професор на Београдској банкарској академији и координатор у Институту економских наука, каже да се свет мења, па неки екстерни удари на кретања у регионалним економијама, економијама држава и регионалних групација доводе до преиспитивања стратегија држава и групација земаља као што је ЕУ. Такав удар је и овај случај са короном.

    „Показује се да земље почињу да бивају превише осетљиве уколико немају сопствену реалну економију, сопствену индустрију и производњу довољно снажну, да могу да задовоље одређене потребе сопственог становништва. То је кључни разлог због којег је дошло до овакве поруке француског председника“, указује Драшковић.

    Како наводи, глобални свет је увек постојао, још од времена открића континената то је била глобализација, трговина којом су се увозили свила и зачини из Индије, Цејлона и других далеких земаља. Са развојем комуникација, индустрије, ваздушног саобраћаја, савремени свет је постао још глобалнији.

    „Међутим, свет никада није био равномерно развијен и имао је димензију центра и периферије. Димензију центра у смислу економских сила из земаља које су имале доминантну позицију, што су после Другог светског рата биле Сједињене Америчке Државе са светским резервама злата и индустрије. Оне су тада могле да пропагирају позицију либерализма, слободног тржишта, јер су земље-увознице биле зависне од развоја, технологије и пласмана производа. Како се свет почео мењати, нарочито са тим што се Кина након ’80-их година прошлог века почела развијати, Азија је постала светски центар индустрије, Запад је постао светски центар ’финансијске индустрије‘, тако да је дошло до одређене прерасподеле позиција у свету“, објашњава Драшковић.

    Кризе обарају теорије неолиберализма

    Он напомиње да процеси у глобалним токовима нису једнодимензионални, јер их погађају одређени шокови, из чега потом следе преиспитивања одређених теорија и стратегија. Заступање теза о економској политици неолиберализма, и теоријској и практичној, одговара развијеним земљама, а мање одговара неразвијеним земљама. Када дође до криза, сва позиција теорије и економске политике неолиберализма почиње да пада.

    „Свакако да ће доћи до промене одређених стратегија и одређеног затварања региона и појединих земаља, односно до формирања неких нових центара економске и политичке моћи у свету. Реална економија, енергетика и технолошки развој ће бити дисперзирани и неће више бити доминантно зависни од финансијских центара света. Уосталом, и сама Европска унија је подељена на центар у економском и политичком смислу и на периферију. Није иста позиција у ЕУ једне Немачке, Француске, Холандије, и на пример Румуније, Италије, Бугарске, Чешке, Аустрије. Мора се дакле мењати и ЕУ и неке стратегије“, закључује Драшковић.

    Тагови:
    Емануел Макрон, Кина, Америка, Еу
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога