Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 52
    Пратите нас

    Нико не може да обећа да ће све бити у реду, зато је кључно да останемо присебни и да се суочимо и помиримо са ситуацијом, каже за Спутњик психолог Бојана Шкорц.

    По њеним речима,  криза сама по себи психолошки није толико тешка. Највећи проблем су њено трајање и физичка дистанца, који постепено „мрве“ људе.

    Рутинама против короне

    Због тога, она истиче да човек треба да смишља нове животне рутине, како би пребродио ограничења, и напомиње да су они који су то учинили добро прошли кроз кризу.

    „Неко је почео да учи да свира клавир. Неко је почео да учи шпански језик. Неко је кренуо да ваја у глини. Врло су различите ствари које људи раде, али те мале рутине су нешто што је јако важно за ношење са овом врстом стреса. Да будемо креативни, да разумемо да нам ови животни оквири нуде нешто што сами можемо да урадимо, а што у почетку нисмо видели“, предочава Бојана Шкорц.

    склекови, вежбање, тренинг, физичка активност
    © Fotolia / Gstockstudio
    Новим животним рутинама пребродићемо ограничења

    Наша саговорница наглашава да ментално здравље зависи од спремности човека да прави рутине и компромисе са животом. У овом случају – да на рестрикције реагује активно, а не пасивно.

    „Отпорност на стрес је јако различита код људи, али зависи и од тога колико се ми активно, креативно поставимо према животу. Ако мене питате, ова криза није много драматичнија од онога кроз шта су наши преци пролазили. Ми смо, на овим теренима, нажалост, навикли на кризе. Оне су део наших живота. То треба имати у виду. Криза није трагедија, већ животна околност у којој човек може јако много да уради са својим индивидуалним стратегијама“, објашњава она.

    Млади на удару

    Бојана Шкорц нампомиње да ова криза посебно лоше утиче на децу и младе, којима је социјализација неопходна.

     „Када су попустили први знаци короне и када је престало ванредно стање, на улицама је било толико срећних младих људи, просто је било мило да гледате. Они су били затворени. Њихова енергија, која је природна, експанзивна и тражи да буде напољу, провела је два и по, три месеца у кући или стану. Она је једва чекала да експлодира“, предочава наша саговорница.

    Главобоља
    © Fotolia / Viacheslav Iakobchuk
    Са младима је све у реду, криза је крива за демотивисаност

    Како каже, они су на почетку мислили да ће све брзо проћи, па су имали мотивацију. Пошто је криза потрајала, то је довело до тога да неки постану демотивисани и помисле да нешто није у реду с њима.

    „То је грешка. Млади и деца треба да знају да је с њима све у реду, а да је криза таква да је јако тешко одржати мотивацију, еуфорију и животну радост“, истакла је Бојана Шкорц.

    Прегршт информација – није проблем

    Упитана да ли и колико информације које добијамо путем друштвених мрежа и медија негативно утичу на нас и како да се заштитимо од тога, наша саговорница одговара да људи знају да раздвоје битне од небитних информација, што сматра као довољну одбрану.

    „На почетку сте добијали стотине рецепата, мејлова. Свако је знао шта треба да уради. Откривен је лек против короне у Боливији, па вам је онда неко јавио да је у Мексику неки доктор открио нешто. То су информације првог реда, које су емоционално засићене, али немају праву тежину. Онда почнете да читате други ред информација, оно што пробирате сами. Ваш ум, ваша мудрост каже – ово је без везе и губим време, али ово друго је информација која ми треба“, објашњава она.

    У Србији је 6. јула регистровано петоструко више нових случајева заразе него средином јуна. Мере се пооштравају, а постало је неизвесно до којих граница.

    Прочитајте још:

    Тагови:
    рутина, вирус, вирус корона, коронавирус, психологија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога