Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    1446
    Пратите нас

    Београд и Пртиштина ће после паузе дуже од годину дана поново сести за преговарачки сто 12. јула. Дијалог ће почети уз присуство шефa европске дипломатије Јосепa Борелa и изасланикa Европске уније за дијалог, Мирославa Лајчакa, а како је најваљено, радиће се на свеобухватном споразуму и нормализацији односа.

    Обичном Србину на Косову ове фразе значи мало, ако нема мира у свом дому и не може да обрађује своју њиву, а децу мора да пошаље у централну Србију и Београд на школовање и у потрази за послом.

    Слобода кључ за сукоб Срба и Албанаца

    Живојин Ракочевић, новинар и публициста са Косова и Метохије каже да би све би било много јасније и реалније када би међународна заједница, и све заинтересоване стране у косовском чвору укључујући и Албанце, поставиле Србима јужно од Ибра једно сасвим једноставно питање: имате ли слободе?

    „Ако у тој широкој анкети одговоре да имају слободе, онда је питање проблема Косова и Метохије решено, сукоб Срба и Албанаца окончан, а светски моћници нека онда брину своје велике бриге и проблеме. Биће, ипак да је све супротно од тога и да све долази од неслободе у којој Срби живе: када ће бити равноправни грађани у друштву које је градио демократкси свет, када ће бити слободни од страха, када ће престати да пазе куда иду и осећају несигурност у кретању, када ће им бити враћена приватна имовина, када ће моћи да живе изван својих гета у градовима, када ће имати право доношења одлука и право одлучивања о себи, када ће радити у институцијама као људи слободног мишљења, када ће остварити право на употребу свога језика и писма, зашто се напада, присваја и фалсификује њихова културна и духовна баштина, од оне под заштитом Унеска до малих споменика и цркава на целој територији Косова...“ само су нека од питања кје је поставио наш саговорник.

    Пројекат Косово не постоји без основних људских права  

    Ракочевић наствља даље да постАвља питања: Зашто наша документа не важе, ко нам прописује да живимо у туђој етничкој слободи, зашто нам се намеће потпуна обесправљеност? Када ћемо имати полицајце који нису етничка полиција, судије који нису чувари националног албанског мита? Како избећи општу асимилацију и одуство правде?

    „Срби, дакле само траже основна људска права, али им питање о слободи нико не поставља у њему се крије суштина неуспешног пројекта који се зове Косово“, закључак је Ракочевића.

    Бранимир Стојановић, бивши заменик премијера косовских привремених институција, за Спутњик каже да верује да би се кроз реализацију Заједница српских општина (ЗСО) договорене Бриселским споразумом, Србима посебно оним јужно од Ибра омогућио нормалан живот, повратак и опстанак.   

    „Заједница неће наравно решити све проблеме, али би била нови инструмент у рукама Срба и омогућила им да реше проблеме који данас изгледају нерешиво. Локалним самоуправама омогућило би се да користе пројекте, да располажу својим буџетом, али и  ресурсима којима располажу. Такође, решило би се и питање безбедности које је можда и најбитније, јер би смо преко ЗСО добили на неки начин одрешене руке да, уз помоћ савремене технологије за безбедност, видео надзора, брзог пријављивања напада - посебно у средимама где их има мало, и где су свакоднено на удару разних напада, на неки начин заштитимо Србе. Ако ништа, бар бисмо имали доказе о нападима чиме би смо смањили број изговора којима се служи косовска полиција како би образложила своју неспособност да заштити Србе,“ каже Стојановић.

    ЗСО би решила многа питања Србима на Косову и Метохији

    „Постоје озбиљни лобији који желе да Србима само закомпликују живот како би их натерали да по што нижим ценама продају своја имања и оду. Да ли ће се ЗСО формирати зависи од тога да ли ће међународна заједница извршити довољно велики притисак на Приштину. До сада то није био случај, али надам се да ће у Приштини схватити да постигнути договори морају да се поштују, да би уопште имали прогрес,“ закључује Стојановић. 

    Подсећања ради, на Косову и Метохију у последње време поново су учестали напдаи на Србе посебно на Србе повратнике. Паљене су им и пљачкане куће, отимана стока, крадена имовина, трактори, атомобили, новац... У последње време све више оваквих инцидента има у Грачаници која је безмало чисто етнички српска средина, и можда највећа енклава после севрене Митровице.     

     

    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога