Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    31286
    Пратите нас

    Фраза према којој је српски национализам одговоран за распад Југославије готово да је постао аксиом на Западу. Због тога, резултати истраживања који показују да свега око 9 одсто грађана Црне Горе млађих од 20 година мисли тако, потврђују да је Мило изгубио „рат за душе“ младих, и поразне су за оне који овај аксиом подржавају.

    Истраживање са оваквим резултатом спровео је црногорски огранак невладине организације Иницијатива младих за људска права. Податак очигледно показује да су сви они који су укључени у пројекат инжењеринга „промене свести“ негде оманули.

    Јер, после толико уложеног новца, вишегодишње перманентне медијске кампање, писања уџбеника у којима су Србија и „српски национализам“ означени као једини кривци за рат, резултат је морао бити знатно већи од девет одсто.

    Изгледа да су они који су истраживање радили тога и свесни, па тако закључују да су кључни канали за информисање младих о догађајима из деведесетих година прошлог века они неформални, „са колена на колено“, како каже члан тима Центра за демократију и људска права Матија Миљанић. Миљанић овакву врсту информисања сматра „апсурдном“ и, у изјави за „Радио Слободна Европа“, ламентира над чињеницом да се тако нешто дешава када постоји огроман број истраживања и публикација на ту тему.

    Идеолошке манипулације и поједностављена западна слика

    Од краја ратова у бившој Југославији прошло је двадесет година, а званична западна истина у држави каква је Црна Гора, која је кампањи „промене свести“ изложена најмање од 1997, изгледа да није успела.

    Мило Ђукановић
    © AP Photo / Francois Mori
    Покушај промене свести није успео и већина у Црној Гори не прихвата наметнути концепт: Мило Ђукановић

    Према речима социолога Петра Лађевића, образовање је кључни механизам за формирање свести о било којој врсти социјалног живота, поготово у формативним годинама младости. Поред образовања, наш саговорник наводи и медије као још један такав механизам.

    „Али свест исто тако обликују фамилија, начин живота у заједници… Дакле, да би се нека свест мењала, најједноставнији начин је истинито, тачно и прецизно информисање и, са друге стране, образовање које почива на реалним чињеницама, а не на измишљеним. Образовање исто тако може бити једнако манипулативно као и медији, ако је школски систем заснован на претпоставкама које су идеолошког, а не научног карактера“, објашњава он.

    Млади су истинољубивији и мимикрија им се теже прима

    Многи тврде да је Запад добио, не само политички и војни, већ и културни рат на овом простору, почиње своје тумачење историчар Чедомир Антић. И он, као и Лађевић, сматра да је образовање кључни фактор формирања свести младих о друштву. Међутим, покушај „промене свести“ у Црној Гори, према његовим речима, није успео и истраживање показује да већина грађана у Црној Гори не прихвата концепт који им је наметнут.

    „Делимично ми се чини да тај концепт није успео зато што западне силе никада нису имале целовиту идеју шта би радиле на Балкану. Они знају шта овде не ваља, они знају да овде нешто демонтирају, али никада нису направили своју конструкцију било чега што би трајно опстало. Њихова визија реформи је, заправо, визија њихове перманентне доминације“, каже Антић.

    Питање формулисања културне и просветне политике јесте кључно за формирање свести младих, али у Црној Гори намеће се још једно питање – питање идентитета, наводи наш саговорник.

    Покушај са формирањем новог црногорског идентитета дошао је касно, јер више не живимо у XVIII или XIX веку – добар део грађана Црне Горе већ има креиран национални идентитет.

    „Очигледно је да је међу младим људима, који су по правилу већи идеалисти, наивнији су, мање знају и истинољубивији су од старијих, макар нам тако говоре књижевност и уметност, теже извести ту врсту мимикрије, асимилације и конверзије која постоји код старијих људи“, објашњава Антић.

    Оно што у истраживању фасцинира, додаје он, је чињеница да у Црној Гори живи најмање 23 одсто оних који нису ни Срби, ни Црногорци и сународници су оних који су деведесетих ратовали са Србима.

    Проценат оних који криве српство и Србију за ратове требало би да буде приближан том броју, али није тако. То је значајна информација која говори о свој политизацији догађаја из деведесетих, закључује Антић.

    Прочитајте још:

    Тагови:
    Иницијатива младих за људска права, истраживање јавног мњења, истраживање, Црна Гора
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога