Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 301
    Пратите нас

    Херој филма „Ја, робот“ рекао је да ће нам једног дана недостајати стара добра времена, када су људе убијали други људи. Крволочно, мада искрено. Али још увек се роботима додељују утилитарне функције, а у стратешким задацима одлучујућу реч има човек. 

    На полигону Чебаркуљ Министарства одбране Русије тестиран је најновији борбени робот „Маркер“. Конструктори су имали задатак да развију различита технолошка решења за интеракцију копнених робота, беспилотних летелица и специјалних снага. „Маркер“ још увек неће слати на право бојно поље, али очекује се да ће 2021. године бити предат Министарству одбране РФ. 

    Да ли ће руску војску преплавити роботи

    Тема роботизације војске је традиционално изванредна, јер читаоца више занима будући „рат трансформерса“ него још једна у низу модификација неке корвете. Међутим, постоји осећај да се тема робота често схвата прилично буквално. 

    Владимиру Путину је 2006. године на конференцији за штампу постављено питање: када ће руске границе чувати „џиновски човеколики борбени роботи?“. Председник је одговорио да је то, у принципу, оствариво, али без људског учешћа немогуће јер је главни фактор „граничар“.   

    У новембру 2019. године Путин је изјавио да би нови државни програм наоружања до 2033. године требало да обезбеди ширење асортимана ласерског и хиперсоничног оружја, као и борбених робота и беспилотних летелица. Верује се да ће до 2025. године у Русији конструисати и почети да користе у оружаним снагама роботе нове генерације, који су способни да изводе задатке са максималном аутономијом и минималним учешћем оператера. Претпоставља се да ће ови роботи бити наоружани стрељачким модулима и бацачима граната и минобацачима 120 мм. 

    У случају „конвенционалних“ система, роботи се могу користити и већ су у широкој употреби. 

    Паметан „робот-деминер“ и опремљени извиђач 

    Потреба за ваздухопловним беспилотним роботима више ни код кога не изазива питања. Извиђачке и ударне мисије летећи роботи већ могу да обављају делимично самостално. Иако се то углавном одвија под контролом оператера. У блиској будућности се очекује учење робота тактици у ваздушној борби и заједничким операцијама са авионима. Овде ће се улога аутономног рада беспилотних летелица значајно повећати, јер реакција пилота-оператора није увек тако брза као реакција и одлуке вештачке интелигенције

    Ако говоримо о копненим возилима, тада је за њих најкориснија сфера: уклањање мина. Роботи за уклањање мина из породице „Уран“ су већ у служби руске војске. Паметни „сапер“ може радити на удаљености до 1 км од оператера, а његов главни задатак је стварање безбедних коридора на минским пољима. 

    На гусеничну платформу са даљинским управљањем „Платформа-М“ може се „накачити“ извиђачка опрема или ватрено оружје до 300 кг, и систем може радити са њима на удаљености до километар и по од оператора. Занимљив је и сличан комплекс „Арго“. Под одређеним условима он се може успешно користити као патролна машина или заједно са моторизованим пешадијским јединицама. Главни недостатак таквих система је потреба за даљинским управљањем. У случају сусрета са технолошки напредним противником који у свом арсеналу има средства електронског сузбијања, такве машине могу постати једноставно бескорисне и небезбезбедне: ако противник „пресретне“ робота, може га избацити из строја или окренути против претходних „власника“. Мислим да постоји и одређена забринутост у аутономној логици таквих робота, јер ко зна шта се електронском мозгу може учинити да види и који ће одређени тенк препознати да је то „наш“ робот, а не „њихов“? Али генерално, употреба таквих средстава, развијених двехиљадитих година, сасвим је оправдана.  

    „Нерехта“, штити рањенике и тенкове

    Масивнији робот „Нерехта“, поред прилично озбиљног комплекса електронско-оптичких средстава и оружја, носи и летећу беспилотну летелицу — квадрокоптер са оптичком ТВ камером. „Нерехта“ је, у ствари, експериментални систем за развој конструктивних решења и тактика за употребу робота у будућности. Треба напоменути да „Нерехта“ има неколико варијанти деловања: на пример, ненаоружани транспортни систем који може носити до 500 кг муниције, или на пример, рањене војнике. Иначе, употреба робота у овој улози не изазива питања, јер ће бити немогуће нарушити жичану контролу таквог система савременим електронским средствима.

    Седам тона и 40 км/ч је маса и брзина експерименталног робота „Соратник“, који би могао да делује као носач противтенковског оружја и као средство за сузбијање пешадије која се креће у близини тенкова током напада. И брзина ово омогућава и управљање се може одвијати из једног од тенкова. Овај апарат је по величини упоредив са малим оклопним возилом или извиђачким возилом и носи 8 вођених ракета, што је врло озбиљна прича. Али истовремено има исте недостатке описаних робота прве генерације: њиме се у потпуности управља на даљину. Ако неко преузме контролу или је само поремети, тада ће се такав робот зауставити и неће моћи да води борбене операције. Стога је будућност у аутономним машинама које могу да обављају кратке наредбе од оператора, и да при томе не захтевају сталну комуникацију са контролним центром.  

    Министарство одбране Русије је доста радо коментарисало успешну употребу беспилотних летелица током кампање у Сирији, али није потврдило (ни демантовало) информације у вези са употребом неких од горе наведених роботизованих система у овој земљи. 

    Ако говоримо о најновијим вестима, онда управо на примеру робота „Маркер“ који је недавно тестиран на полигону Министарства одбране РФ, видимо да су у току радови на стварању система који могу заменити пешадију и оклопна возила. Очекује се да се чак и на основу тешког тенка „Армата“ у будућности може створити роботизовано борбено возило. 

    „Периметар“ – најважнији руски робот

    Совјетска и руска војна наука је била веома скептична (и још увек је) када је реч о давању роботима или аутоматизованим системима право да доносе одлуке које су потенцијално повезане са великим бројем жртава. Али у модерној стварности је немогуће заобићи аутоматизоване системе. Чак и у тако стратешки важним областима као што је пружање нуклеарног контранапада и, на пример, противракетна одбрана. 

    Систем аутоматског контранапада „Периметар“ може се сматрати можда најважнијим руским војним роботом. Према отвореним информацијама, систем који су медији назвали „Мртва рука“, ради у аутоматском режиму. Противракетна одбрана се одвија толико краткотрајно и укључује такву количину информација да човек, у принципу, није у стању да све прати. Али на основу општег става војске о томе да роботи доносе одлуке, претпостављам да борбени режим ових система укључује човека, иако је сав борбени посао аутоматизован. 

    Будући стратешки робот ће бити подводно возило „Посејдон“ са бојевом главом класе мегатона и крстарећа ракета са нуклеарним погоном „Буревестник“. Ова беспилотна средства су у много чему слична: у својим енергетским инсталацијама користе компактни нуклеарни реактор. Оба ова система могу дуго бити у стању приправности и чекати наређење за контранапад: један у дубинама океана, а други на небу. Одлуку о покретању борбеног режима доносиће људи, али ће се сви борбени радови ових робота изводити потпуно самостално. Можда то буде уз учешће оператора, али није обавезно. У хипотетичким условима нуклеарног рата, рад редовних средстава комуникације између оператора и њихових „гвоздених“ штићеника вероватно неће бити стабилан. Стога се од свих таквих робота једноставно захтева да имају способност деловања без људске интервенције

    Иначе, било која стратешка ракета је заправо летећи робот који потпуно аутоматски управља летом до циља лансирањем бојевих глава на поједине објекте на територији непријатеља. Наравно, људски оператер може прекинути лет такве ракете, али није одговоран за њено пилотирање. 
    Даљинско управљање... твитовима

    Подсетимо се робота који је летео у свемир. Реч је роботу Фјодору, који је чак отворио свој профил на Твитеру и понекад на њој испољава хумор различитог степена интелигенције. Наравно, ово није баш прави робот, већ пројекaт „Роскосмоса“. Од таквих машина нема стварне практичне користи, али на таквим система су почетком 2010. године разрађене елементарне технологије за даљинско управљање роботским комплексима. 

    Генерално, постоји пуно питања када је реч о овоме и одређено неповерење како у потпуно аутономне борбене системе, тако и у даљински контролисане. Али то не значи да роботи пролазе кроз тешка времена. Сасвим супротно. Сва ова питања ће бити решена, а роботи ће све чешће претендовати на улогу „човека са оружјем“. У будућности, у бесконтактном рату роботи ће добити сав тежак и прљав посао на бојном пољу. Па ако је тако, онда, ко зна, можда ће право на чување граница једног дана прећи од граничара до џиновских човеколиких борбених робота. 

    Прочитајте и:

     

    Тагови:
    војска, Русија, вештачка интелигенција, ратовање, роботика
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога