Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    0 5104
    Пратите нас

    Израелска влада је одобрила споразум са Европском унијом за изградњу морског гасовода „ИстМед“, саопштио је Ројтерс ове недеље.

    Броjни медији, који су годинама паразитирали на описивању једног по једног у низу пораза Русије, објавили су низ текстова чији је главни лајтмотив то што је Стари свет нашао алтернативу руском гасоводу. Међутим, радост њихове циљне публике можда неће дуго трајати из више разлога.

    Кренимо од чињенице да је „ИстМед“ врло млад пројекат и са техничке тачке гледишта, потпуно сиров. Првобитни споразум између земаља такозваног енергетског троугла, Грчке, Кипра и Израела, потписан је у марту 2019. године. Да бисмо разумели чији интереси су овде укључени, подсећамо да је потписивање обављено под личном контролом америчког државног секретара Мајка Помпеа.

    Желећи да удовољи Вашингтону, Европска комисија је, испољавајући чуда казуистике, доделила „ИстМеду“ статус „пројекта од заједничког интереса“. То значи да гасовод неће бити подложан захтевима и ограничењима трећег енергетског пакета, управо оним због којих руски „Гаспром“ има толико проблема.

    Да би се убрзала реализација пројекта, из европског буџета је издвојено 39 милиона долара за завршетак техничких истраживања. Гледајући унапред, може се рећи да то није било довољно.

    Није све једноставно ни са техничког становишта

    Планира се да се гасовод дужине скоро две хиљаде километара, капацитета десет милијарди кубних метара и (прелиминарне) цене од седам милијарди долара изгради за седам година. У исто време, његова главна разлика од „Северног тока“ је та што у делу између Кипра и Крита дубина достиже три хиљаде метара.

    Ствар се додатно усложњава чињеницом да је рељеф дна Средоземног мора веома сложен, а регион се сматра сеизмички активним. У теорији, савремене технологије омогућавају спровођење трасе гасовода у таквим условима, али у пракси ништа слично још није рађено.

    Али сви технички аспекти бледе у односу на компликован заплет политичких и других контрадикција између земаља, кроз чије воде ће бити положене цеви.

    Као прво, није све лако са налазиштем гаса Левијатан. Поред Израела, на три и по трилиона кубних метара гаса претендују и Египат, Либан и Сирија. Ратоборни Дамаск нема времена за спорове, а Либан већ десет година оспорава власништво над делом рта. Данас Каиро у потпуности задовољава унутрашње потребе за гасом и формира чвориште за гориво, одакле ће у скорој будућности трговати течним природним гасом сопствене производње.

    Као друго, првобитно је било планирано да се „ИстМед“ прошири од налазишта гаса Левијатан преко Кипра и Крита до Грчке, где је предвиђено да се створи чвориште из којег би плаво гориво требало да иде у Италију и Бугарску. Значајно је да Италија током годину и по дана развоја пројекта није присуствовала ниједном састанку учесника пројекта. Штавише, пре годину дана италијански премијер Ђузепе Конте је отворено рекао да његова земља не подржава ни пројекат у целини, нити изградњу 200 километара дугог интерконектора Посејдон, кроз који би гас из Грчке требало да стиже у Италију.

    Милан сматра да је перспективнија изградња Трансјадранског гасовода (ТАП) и куповина гаса из Азербејџана транзитом кроз Грчку и Албанију.

    Изградња интерконектора у Италији (Посејдон) и Бугарској (ИГБ) поверена је компанији „ИГИ Посејдон“, која је у једнаком власништву италијанске компанија „Едисон С.п.A.“ и грчке „ДЕПА С.A.“ Што се тиче италијанског дела, последње вести су од априла ове године, када је ИГИ објавила да је спремна да спроведе инжењерска истраживања, мада јој је за то потребно додатних 70 милиона евра. Новац још није додељен и стога радови нису у току.  

    И наравно, на путу ка реализацији „ИстМеда“ се уздиже Турска као мрачна планина, чији су односи са већином учесника пројекта, благо речено, далеко од идеалних.

    На пример, недалеко од обале Кипра се налази налазиште гаса Афродита, одакле се такође планира добијање природног гаса за препродају у Европу. У марту 2018. године, извиђачки брод италијанске компаније „EНИ“ спроводио је тамо истраживања, али је био приморан да их обустави након доласка одреда турских ратних бродова, који су поставили ултиматум и захтевали од Италијана да напусте подручје извођења радова.

    Такође није јасно шта радити са Кипром. Планирано је да се део гасовода прошири кроз окупирани северни део острва, а Анкара рачуна на одговарајуће исплате за транзит, са чиме се Кипар категорично не слаже.

    И још једна ствар: није случајно споменуто америчко интересовање за овај пројекат. Поред чињенице да су односи између Турске и САД довољно хладни, спољна политика Вашингтона наноси Анкари директну економску штету: Представнички дом Конгреса САД је 21. јула једногласно усвојио нови пакет санкција против руских гасовода „Северни ток 2“ и „Турски ток“. Акције су очигледно непријатељске, јер доводе у питање планове Анкаре да постане главно чвориште гаса у јужној и југоисточној Европи. Ако се изгради „ИстМед“, а нарочито његов бугарски конектор ИГБ, транзитна линија „Турског тока“ кроз Лулебургаз изгубиће свој практични значај, а буџет ће изгубити новац.

    Још један детаљ. Проучавање налазишта гаса Левијатан је 1999. године започела америчка компанија „Нобл енерџи“, која је добила све привилегије и предности од израелске владе након открића огромних резерви угљоводоника. Тел Авив је уложио 6,3 милијарде долара у унутрашњи енергетски пројекат заснован на гасу са рта.

    Све се променило тачно у тренутку када је Израел одлучио да изађе на међународно тржиште. Малу компанију „Нобл“ одмах је купио амерички гигант „Шеврон“. Договор је коштао пет милијарди долара и биће завршен до краја године. 

    Нема сумње да Анкара јако добро разуме одакле долази претња њеним економским и геополитичким интересима и зато не вреди рачунати на побољшање америчко-турских односа. Не треба очекивати ни брзо одобрење изградње поменутог „ИстМеда“. Израелски цевовод је у стању да уништи добро изграђене ланце снабдевања и профита од извоза, што ни на који начин не помаже да се реши низ проблема између земаља у региону.

    Међутим, чак и ако почне изградња пројекта „ИстМед“, проћи ће још најмање седам година до његовог завршетка, а полагачи цеви „Гаспрома“ ће почети са радом већ 3. августа на проширењу преосталих 160 километара гасовода до Немачке, након чега ће Русија само двема балтичким линијама испоручивати 110 милијарди кубних метара гаса. А то је 11 пута више него што израелско-грчки тандем може да понуди, чак и теоретски.  

    Прочитајте још:

    Тагови:
    гас
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога