Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    630516
    Пратите нас

    Да се у Белорусији не ради о извођењу обојене револуције, ни француски председник Емануел Макрон, али ни његове колеге из ЕУ не би стали на страну демонстраната. Овако, од Белорусије, Брисел покушава да направи нову Украјину.

    Управо у Макроновом позиву да ЕУ настави да подржава демонстранте у Белорусији, новинар и главни уредник портала „Факти“ Ђуро Билбија види један од доказа да се ради о обојеној револуцији, а не о аутентичном протестном покрету.

    Чешки премијер Андреј Бабиш отишао је корак даље од Макрона и позвао Брисел да у Белорусији подржи извођење „плишане револуције“ налик на ону изведену у Чехословачкој 1989.

    „Бабиш позива ЕУ да изведе агресију на Белорусију у својој режији. Одмах се намеће паралела са оним што су Американци, заједно са Пољском, која је инволвирана и у белоруске догађаје, извели у Кијеву. Када је као врхунац обојене револуције изведен државни удар, од кога Украјина ни дан данас не може да се опорави“, каже Билбија.

    Неодољиво подсећање на Украјину

    На снимцима са белоруских улица, оштро око упућеног посматрача лако може да уочи координаторе, који, не само што командују кореографијама које демонстранти изводе (на пример када ће формирати живи ланац), него и предводе нападе на претходно испровоцирану полицију.

    Уз то, преко интернет канала „Nexta“ који функционише преко друштвене мреже Телеграм, сличне Твитеру, у реалном времену дају се демонстрантима упутства и обавештења о кретању полиције и активностима. „Nexta“ даје упутства коју заштитну опрему набавити за демонстрације, које улице је полиција блокирала, где би било најбоље да се демонстранти окупе…

    „Цела илегална инфраструктура сада се дигла и на зов трубе је почела да функционише. Преко „Nexta-e“ су пласиране лажи – неке сцене са Мајдана пласиране су као сцене из Минска. Чак су неке сцене из Либије и Израела протурали као да су из Минска“, наводи наш саговорник.

    Погрешна процена организатора демонстраната да је председник Белорусије Александар Лукашенко слаб и да је питање дана када ће бити оборен са власти, догодила се када су белоруске снаге безбедности ухапсиле тридесет плаћеника једне фирме за пружање војних услуга чији је власник руски држављанин. Тада су помислили да је дошло време за обарање Лукашенка, који је наводно изгубио подршку Русије и почели су са спровођењем мајданског сценарија.

    „Првих дана кренули су сурово, брутално, уз помоћ младих људи који су очигледно месецима обучавани. Извадили су све, што им је било у арсеналу за извођење обојене револуције. Тачно по приручнику Џина Шарпа, све до Молотовљевих коктела. У задња три дана кориговали су се – у прве редове истурају девојке, љубе полицајце, носе руже, иду на тобоже мирне протесте, али циљ је исти, средства се само мењају“, сматра Билбија.

    Организатори демонстрација рачуницу су изгубили, према речима нашег саговорника зато што су преценили своје могућности и могућности инфраструктуре инсталиране у Белорусији. Са друге стране, потценили су Лукашенка.

    Оно што је дозвољено у Минску, није дозвољено у Паризу

    Говорећи о позиву Емануела Макрона бриселским институцијама да настави да подржава белоруске демонстранте, Билбија подсећа на оно на шта су француског председника подсетили његови сународници преко друштвених мрежа – на окупљање „жутих прслука“ на улицама француских градова.

    „Док су се таласи протеста „жутих прслука“ ваљали Француском, нико споља није ни покушао да каже да подржава тај покрет, а свако је у ЕУ имао више моралног права да подржи тај покрет, него што има права да подржава протесте у Белорусији“, сматра Билбија.

    Међутим, француски председник наступа са своје интересне позиције, према којој паралеле између протеста „жутих прслука“ и протеста у Белорусији нема, додаје он.

    „Макрон свој, аутентични протестни покрет, који је био један од најсмисленијих покрета у последњих двадесетак година, оставља по страни и устремљује се на Белорусију“, каже он.

    Мешање у ситуацију у Белорусији типично је за земље попут Француске и лидере попут Макрона, додаје Билбија јер је Западу потребно да угуши сваки алтернативни политички покрет који је конкуренција вестернизацији. Макрон не говори ништа неочекивано и понаша се као глобалиста.

    Двојни стандарди Запада добро су познати Србији, која је имала прилике да их осети на својој кожи, каже аналитичар Драгомир Анђелковић.

    „За Запад није битно шта се догодило, већ може ли то да се инструментализује. Стога се и протести који нису по вољи западних центара моћи игноришу или проглашавају за рушилачке, а они који им одговарају се величају као демократски. У Француској смо имали протесте који су несумњиво били аутентични и имали смо крајње бруталну реакцију полиције. У Белорусији имамо протесте који су једним делом одраз става Белоруса, али већим делом су и резултат геополитичког мешања западних центара моћи који Белорусију желе да ставе под контролу“, оцењује Анђелковић и додаје да је белоруска власт на протесте одговорила мање брутално него француска у доба протеста „жутих прслука“.

    Проглашавање Лукашенка „последњим диктатором у Европи“ од стране Брисела делује крајње цинично јер тај исти Брисел толерише понашање Мила Ђукановића и Црној Гори отварају нова поглавља у преговорима за прикључење. Потпуно је јасно да је Црна Гора тоталитарна држава, каже Анђелковић:

    „У односу на Милову Црну Гору, Лукашенкова Белорусија је демократија“, категоричан је наш саговорник.

    „Уместо да осуди Црну Гору и стане на пут прогону српске заједнице и СПЦ, ЕУ врло благо то осуђује, отвара нова преговарачка поглавља и нподржава Црну Гору, док осуђује Лукашенка. Он ни на који начин није у зони европске сфере утицаја; није кандидат за улазак у ЕУ и она не би требало тако да се односи према Белорусији. Она то ипак ради, јер овде није у питању демократија, већ су у питању геополитички интереси. Свако ко се окрене против Русије је позитиван, свако ко има добре односе са Русијом је мета. То је суштина ствари“, закључује Анђелковић.

     

     

     

    Тагови:
    Лукашенко, обојене револуције, демонстрације, Белорусија, Украјина
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога