Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    3385
    Пратите нас

    Иако браниоци Ратка Младића нису добили тражену процену генераловог психофизичког стања, Жалбено веће Механизма за кривичне судове у Хагу решило је да одржи расправу на првостепену пресуду команданту Војске Републике Српске. Младић је осуђен на доживотни затвор, због чега је његов адвокатски тим спречен да присуствује жалбеном процесу.

    Како објашњава генералов главни бранилац Бранко Лукић, који је одјавио своје присуство у суду, као и правни саветник Борис Зорко, њима је због неиспуњавања предуслова које су тражили, фактички онемогућено да буду са својим клијентом. Јер, према кодексу адвокатске етике Србије, адвокат не може да ради супротно сопственим интересима и интересима клијента, тако да нису смели да учествују у овоме.

    Суд се оглушио о наше захтеве, а етика везала руке

    Лукић каже да је суд морао да испуни услове које су тражили јер то прописује правна струка. Због тога цео адвокатски тим Младића који је данас требало да буде у у Хагу, на жалбеном већу где се слуша реч одбране везана за жалбу, није могао да оде у суд.

    „Тражили смо да се провери да ли је генерал Младић способан да прати суђење, јер ми кажемо да није. Они су то одбили. У Хагу се сада налази само адвокат из тима Драган Иветић, како би одржао тај минимум и како би им рекао зашто у овоме нећемо да учествујемо и зашто сматрамо да то није жалбена расправа“, објашњава наш саговорник.

    По његовим речима, у Хагу данас суде човеку за кога не знају да ли је способан да прати шта се дешава.

    „Сваки закон било које цивилизоване државе каже да не може да се суди човеку који не може да прати суђење и који нема ни физичке ни менталне капацитете да схвати шта се дешава. Ја нисам стручњак и не могу да тврдим да генерал Младић то не може, али консултовао сам се са стручњацима који сматрају да он не може да прати суђење. Суд је морао, чим се појавила сумња на тако нешто, да заустави поступак и да се ураде вештачења“, каже Лукић.

    Он истиче да петочлано жалбено веће није било јединствено по питању да ли треба да се одржи ова расправа.

    Жалбено веће није било јединствено

    „Један од судија је изјавио да су наши разлози оправдани и да генерал Младић прво треба да буде подвргнут испитивању међународних стручњака. Такође, ми нисмо могли да контактирамо нашег клијента и да се са њим консултујемо око било чега, јер је у затвореној притворској јединици и тамо немамо приступ. У неколико наврата смо успели да се са њим на кратко чујемо телефоном, јер због свог физичког и менталног стања није био у стању са нама ни телефоном да разговара“, наводи Лукић.

    Наш саговорник каже да би данас требало да се жалбе изложе, као и да су оне написане и уложене, а посао адвоката био је да судијама тај предмет приближе, односно, да изложе на шта су се жалили. Лукић каже да су у суду само један судија и један тужилац, док су остали присутни путем видео-линка, постоје и тешкоће у везама између судеоника, што омета додатно цео процес.

    Иначе, у судници уз Иветића расправи присуствује и правни саветник Пета-Луис Багот. Расправу је отворила председавајућа жалбеног већа судија Присца Њамбе, подсећајући на ток жалбеног поступка и више одлагања која су уследили од марта, услед операције коју је Младић имао, његовог опоравка, затим пандемије ковида 19.

    Младић је у новембру 2017. године осуђен на казну доживотног затвора због геноцида и других ратних злочина у Босни и Херцеговини, а наредне године су и тужилаштво и његови браниоци поднели писане жалбе на ту пресуду. Младић је уложио жалбу по девет основа, којом тражи ослобађање од оптужби или понављање суђења, а као алтернативу и умањење казне. Тужилаштво жалбом тражи да се Младић осуди и по тачки за геноцид по којој је ослобођен.

    Процес није ни по етици Америчке адвокатске коморе

    Иветић је оспорио одржавање расправе о жалбама на првостепену пресуду његовом клијенту, указујући на процесну неспособност Младића за суђење. У судници Механизма за кривичне судове у Хагу он је детаљно говорио о етичким кодексима, пракси судова и Америчке адвокатске коморе. Навео је да је приморан да у расправи учествује ради заштите интереса клијента, иако није могао да добије ваљане инструкције од њега, нити мисли да је он за то способан.

    „Као адвокат треба да браним ваљани судски процес и права мог клијента који је са умањеним способностима и неспособан да на било који смислени начин учествује у суђењу“, нагласио је Иветић.

    Председавајућа жалбеног већа судија Присца Њамбе била је, како је навео Иветић, против заказивања расправе и у одвојеном мишљењу одлуке је врло експлицитно формулисала неслагање.

    Истичући да је ова расправа неадекватна и да доводи у питање остваривање правде, адвокат је нагласио да и судије и тужилаштво треба да спрече одржавање процеса против неспособног оптуженог.

    Процена Младићеве психофизичке способности неопходна

    Иветић је истакао да је већина судија донела одлуку о рочишту не консултујући ставове медицинских стручњака о Младићевом здрављу, напомињући да је он сада у позицији да мора да крши професионалну етику своје америчке адвокатске коморе.

    Он је указао да је консултовао своју адвокатску комору Илиноиса и пошто су, како је навео, темељно проучили релевантна правила понашања, литературу и судску праксу, закључено је да су његове етичке и професионалне дужности делимично у супротности са већинском одлуком већа да се ово рочиште одржи данас.

    Због тога је затражио и проверу Младићеве процесне способности и пред окончање усмене расправе о жалбама.

    У наставку расправе аргументе у прилог жалби одбране почела је да износи правни саветник Пета-Луис Багот, напомињући да одбрана тражи да се првостепена пресуда којом је Младић осуђен на доживотни затвор преиначи.

    Иначе, жалбено веће може првостепену пресуду да потврди у целости, да је у неком делу преиначи или да је укине и наложи ново суђење.

    Шта пише у пресуди

    У пресуди је закључено да је Младић поменуте злочине починио својим учешћем у четири удружена злочиначка подухвата. Претресно веће установило је да је од 12. маја 1992. до 30. новембра 1995. Младић учествовао у удруженом злочиначком подухвату са циљем трајног уклањања босанских муслимана и босанских Хрвата с територије где су живели босански Срби у Босни и Херцеговини (БиХ) прогоном, истребљењем, убиствима, нечовечним делима и депортацијом. Осуђен је и јер је, како сматрају судије Хашког трибунала, између 12. маја 1992. и новембра 1995. године учествовао у удруженом злочиначком подухвату с циљем ширења терора међу цивилима у Сарајеву кампањом снајперског гранатирања и гранатирања.

    Такође, јер је непосредно пре 11. јула 1995. до најмање октобра 1995. године учествовао у удруженом злочиначком подухвату са циљем елиминације босанских муслимана у Сребреници убијањем мушкараца и дечака и присилним уклањањем жена, мале деце, као и неких старијих мушкараца.

    Од 25. маја 1995. до отприлике 24. јуна 1995, Младић је према овој пресуди учествовао у удруженом злочиначком подухвату са циљем да узме за таоце особље Уједињених нација распоређено у БиХ и притвори их на стратешким војним локацијама, како би спречио ваздушне нападе НАТО-а на војне циљеве босанских Срба. Оптужница против Младића подигнута је 24. јула 1995. године. Након што је био на слободи, а касније се и скривао укупно 16 година, ухапшен је у Србији 26. маја 2011, а 31. маја 2011. године је изручен Хашком трибуналу. Суђење је почело 16. маја 2012. године и трајало је укупно 530 дана, током којих је саслушано 592 сведока.

    Расправа је планирана да се одржи и сутра, када је планирано да се суду обрати и Младић.

    Тагови:
    Хаг, Жалбено веће, Бранко Лукић, Ратко Младић, Механизам у Хагу
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога