Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 173
    Пратите нас

    Финансијске услуге лондонског Ситија, финансијске престонице света, нешто су за шта је влада у Лондону спремна много тога да жртвује. У току је велика игра берзи и зато је лондонски Сити кључ преговора Британије и ЕУ о „брегзиту“.

    Овако дописница РТС-а из Лондона Ивана Милорадовић коментарише осму, по многим оценама и кључну рунду преговора Лондона и Брисела о новом споразуму о трговини, безбедности и другим питањима, а који две стране покушавају да постигну откако је Британија напустила Унију 31. јануара.

    Лондонски Сити је кључ преговора

    Како објашњава, изласком из ЕУ, без обзира на то да ли ће се са Бриселом постићи договор или не, Лондон има потпуну контролу над лондонским Ситијем, који ће онда бити слободан да тргује, пре свега, са азијским тржиштем, на начин на који то жели. Лондонски Сити је, подсећа, успео да одржи позицију финансијске престонице света, упркос ривалству са Њујорком и уз невероватни раст кинеске привреде и изазове који долазе са Шангајске берзе.

    „Дакле, увелико се припрема терен за излазак без споразума, управо зато што споразум није толико битан овој влади, већ ослобођење од европских регулатива. Наиме, ови преговори се одвијају у необичним условима, јер је пандемија ковида 19 пореметила све светске економије. У овом тренутку просечни Британац размишља да ли ће жив да стигне на посао кроз разне баријере и разна социјална дистанцирања. Милиони су остали без посла или им прети да остану без посла, па се фокус просечног човека потпуно померио. За њега се ’брегзит‘ већ десио, па питање које је пре годину дана било изузетно важно, а то је да ли ће споразума бити или не и какав ће он бити, за просечног Британца сада уопште није важно“, објашњава Милорадовићева.

    Британска влада, додаје, користи тај тренутак да спроведе оно што жели и Борис Џонсон није у позицији да прави превелике компромисе.

    Мишел Барније, као европски преговарач, од почетка је био изузетно тврд, али сада је он у позицији не да има више да изгуби, већ да било шта што има да ’извуче из рукава‘, пада практично на ’глуве уши‘. Тако да је у овом тренутку позиција Лондона много јача“, оцењује наша саговорница.

    Џонсон не блефира

    Постоји, каже, још један разлог из ког Џонсону одговара да се све заврши до половине октобра.

    „Почетком новембра су избори у САД, а исход тих избора би можда могао да ослаби позицију ове владе у Лондону. Дакле, док је Доналд Трамп у Белој кући, позиција актуелне британске владе је изузетно чврста када је реч о светској сцени. Тако да ово јесте опортун моменат за ову владу да финишира преговоре, са или без споразума. Неко би рекао да Борис Џонсон својим тврдим ставовима заправо блефира, али мени се чини да то није случај, јер приликом избора између споразума са ЕУ и потпуне слободе лондонског Ситија од европске регулативе, ово друго ће превагнути у сваком случају“, уверена је дописница РТС-а из Лондона. 

    Квоте за рибарење — главни камен спотицања у преговорима

    Према њеним речима, главни камен спотицања у овим преговорима су квоте за рибарење које су се до сада, у оквиру ЕУ, традиционално преговарале сваког децембра. То су увек били најтежи преговори, јер су британски рибари још од уласка Британије у Унију катастрофално незадовољни својим квотама када је реч о рибарењу у британским водама.

    „Наиме, британске територијалне воде, које су препуне рибе, простиру се на 200 наутичких миља у радијусу од британске обале. То је огромна количина рибе, а за Британце је одавно јако важна крилатица да британске рибарске воде, пре свега, припадају британским бродовима. Међутим, то већ јако дуго није случај, јер у овом тренутку 60 одсто рибе која се улови у тим водама не припада Британцима. Главне флоте у ЕУ су пре свега шпанска, а затим и француска флота и те две флоте у овим преговорима имају прилично да изгубе када је реч о приходима, много више од Британаца, за које је заштита рибара више историјско питање него економско“, напомиње Ивана Милорадовић и подсећа да је уништењем шпанске флоте у енглеским територијалним водама током англо-шпанског поморског рата Шпанија банкротирала и престала да буде прва поморска сила света, а примат је преузела Британија и држала га неколико векова.

    Управо зато, додаје она, иако британски приходи од рибарења нису велики, инсистирањем на преуређењу квота Велика Британија, на неки начин, подсећа Европску унију на значај својих територијалних вода. Постизање договора око овог питања, примећује наша саговорница, додатно отежава и чињеница да је британском премијеру Борису Џонсону, поред историјског контекста, јако важно да одржи обећање које је дао рибарским заједницама широм Уједињеног Краљевства, од Шкотске на северу до Корнвола на југозападу.

    „Све те заједнице су од почетка биле велики поборници ’брегзита‘, управо зато што сматрају да су рибарске квоте, које се базирају на статистикама из седамдесетих година, потпуно нефер. То чак признаје и Мишел Барније, али за Бориса Џонсона ово је како питање суверенитета Велике Британије, тако и питање тога да поборницима ’брегзита‘ покаже да је он уз њих као што су они били уз њега“, указује Милорадовићева.

    Према њеним речима, иако у овом тренутку има мало разлога за оптимизам поводом исхода преговора о „брегзиту“, преокрети су, наравно, могући.

    Ако две стране не постигну споразум, од 1. јануара ће бити уведене царине и друге препреке. Британске компаније су прошле недеље упозориле да би у том случају могло да дође до застоја саобраћаја у лукама и до „озбиљних поремећаја“ у снабдевању најважнијом робом.

    Тагови:
    Борис Џонсон, ЕУ, Велика Британија, преговори, Брегзит
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога