Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    4940
    Пратите нас

    Група албанских историчара у страху да би Србија у Бриселу ускоро могла да затражи екстериторијалност над српском културном баштином и СПЦ-ом на Косову и Метохији, тврди да су манастири били под монополом Србије која није дозвољавала да се обави правилна анализа, односно, да нису довољно истражени да би се сматрали српским.

    Ово је закључак једног из групе албанских историчара Мухамета Маље, из албанског тима који се баве доказивањем да су светиње СПЦ на просторима Косова и Метохије арберијске (албанске) и да су наводно ништа друго до њихове, тј. узурпиране.

    СПЦ има документовано порекло

    Др Игор Новаковић из Центра за међународне и безбедносне послове – ИСАЦ фонд, иначе један од аутора недавно објављене студије „Српска културна и верска баштина на Косову“ верује да је ова прича последица  питање суверенитета и статуса пре свега за Приштину.

    „И раније смо имали овакве приче, и није од јуче да се износе тврдње да  манастири не припадају српској културној баштини. Да би се те претензије елиминисале, ово питање мора да буде на преговарачком столу.“      

    Податак који Албанци сада повлаче као адут да им Београда никад није дозвољавао да до краја истраже порекло манстира на Косову, за Новаковића је већ улазак у домен спекулација, којима не жели да се бави али зато каже:

    ​„За цркве на Косову знамо тачно када су и како изграђене, и ко су им били ктитори. О томе недвосмислено говоре и фреске у манастирима и историјски документи.“

    У СПЦ виде опасност за независно Косово

    По његовом виђењу, неки у албанским круговима у питању о СПЦ виде претњу за самосталност Косова.

    „Морам рећи да у оба друштва постоје максималистички кругови који имају различита тумачења историје. Међутим, овде је непобитно утврђено чији су манастири. Манастири који постоје на Косову и Метохији су део српске културне баштине,“ децидан је др Недељковић.

    Он такође подсећа да су у својој студији понудили три модела за евентуални свеобухватни споразум што се тиче овог питања.

    „Један би био да најзначајнији манастири тј. српска културна баштина буду енклаве, односио, есклаве (територија која је са свих страна окружена неком другом територијом или државом). Други модел је модел екстериторијалности, што подразумева специфичан правни статус, сличан моделу који се примењује за дипломатска представништва, и трећи модел је двојни суверенитет, али смо се ту јасно оградили да не прејудицирамо решење јер смо видели да „двојни суверенитет“ може да постоји и на територији једне државе, то јест, БиХ као што је дистрикт Брчко,“ објашњава наш саговорник.

    Понудили смо решење за ово питање

    У студији нису улазили у форму преговора, већ су понудили јавности моделе како би се идентитетска питања између Београда и Приштине склонила из политичке сфере.

    „Ми смо у ствари, предлагали да мрежа српских манастира и наше религијске баштине буде стављена под специјални статус, који би био у форми једног од ова три модела, где би, што се тиче верског живота, односно канонског права, била надлежна СПЦ, односно Епархије које делују на територији Косова. А што се тиче управљања баштином, односно њене заштите, да се ту формира једно специфично тело“, додаје др Новаковић.

    Проблем је, каже наш саговорник, што ово питање од доношења Ахтисарјевог плана до сада, није стављено на сто за преговоре, иако је српска страна то тражила. Сада, додаје, питање екстериторијалности лако може да се потегне.

    ​„По мени, постоји велика могућност да се сада то нађе на столу, јер је то кључно идентитетско питање за Србе, не само на Косову, већ и за Србе у централној Србији. Поготову што Ахтисаријев план није примењен у пуној мери,“ додаје он.

    Плаше се преговора о имовини

    Наш саговорник каже да не зна да ли иза оваких ставова дела албанских историчара стоји званична Приштина или је у питању само група истомишљеника.

    Подсећања ради, у плану Мартија Ахтисарија из 2008. године читав један Анекс споразума посвећен је заштити српских православних цркава и манастира на Косову, који су признати и од стране међународне заједнице као баштина Српске Православне Цркве.

    Реагујући на албанско својатање српских православних светиња на Косову Метохији, игуман Сава истакао је да се вековима српско монаштво и верни народ моле у тим светињама.

    „Вековима се наше монаштво, верни народ моли у светињама на Косову и Метохији зато што су то наша места сусрета са Богом и једних са другима. Нити смо узимали, нити ћемо узети нешто туђе, али нећемо дати да нас неко у својој кући сматра отмичарима“ поручио је игуман Сава на Твитеру.

    Блага „хистерија“ дела албанских историчара које они износе без чињеница и доказа, додатно је узела маха управо сада када се после седам година питање имовине на КиМ, укључујући и имовину СПЦ, ставља на преговарачки сто у Бриселу.

    Треба додати и да је споразумом из Вашингтона договорено да судске одлуке које се односе на враћање имовине СПЦ морају бити поштоване, што значи да се мора поштовати све пресуде које доказују да имовина припада српској цркви.

    Тагови:
    имовина, преговори, Косово, манастир
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога