Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    131893
    Пратите нас

    Циљ кривичне пријаве коју је против историчара Николе Самарџића поднео његов колега Милош Ковић, јесте да се заустави зло негирања геноцида над српским народом у НДХ. Негирање геноцида у последњих десетак година постало је планско и систематско, каже Ковић за Спутњик.

    Низ објава на друштвеним мрежама које је „лајковао“ или објављивао професор Филозофског факултета у Београду историчар Никола Самарџић, могле би тако да добију свој епилог на суду. У кривичној пријави Ковић наводи да је Самарџић јавно позивао на прогањање, хапшење и убијање политичких противника у Србији, по угледу на Голи оток, као и да је славио и правдао хрватску „Олују“, у којој су Срби убијани, пљачкани и протерани из Крајине и Далмације. Ковић је кривичну пријаву поднео и због, како се у њој каже, Самарџићевог јавног подстрекивања мржње, дискриминације и насиља против српског народа.

    Планско и систематско негирање сећања на геноцид

    Замагљивање сећања на геноцид над српским народом у НДХ траје већ тридесетак година, а у последњих десетак сведоци смо, према Ковићевим речима, планског и систематског негирања и то на више нивоа. Негирање путем медија долази из Хрватске, при чему такво понашање не наилази на осуду ЕУ.

    „С друге стране, то је све приметније и у академским круговима. На делу је умањивање размера геноцида, поруга геноциду, чак тврдње да се геноцид није ни догодио, тврдња да смо својим ’непочинствима‘ геноцид заслужили; изједначавање Јасеновца са Сребреницом, усташа са четницима… Видимо да је на делу плански напор да се поништи сећање на злочине над српским народом“, каже Ковић.

    Из твитова које је Самарџић „лајковао“ дâ се закључити да су Срби заслужили Јасеновац, да је овај највећи концентрациони логор на Балкану био казна за српске злочине.

    Милош Ковић
    © Sputnik / Александар Милачић
    Милош Ковић
    „Значи, деца, жртве усташа и ми, њихови потомци, сви смо то заслужили и то професор Никола Самарџић поздравља. Да ли је такво понашање достојно Универзитета у Београду? Да ли је то достојно професора Универзитета“, пита се Ковић.

    Ако тужилац одбије тужбу, барем ћемо знати на чему смо

    „Лајковањем“ твита непознатог аутора, којим се оправдава и умањује геноцид над српским, јеврејским и ромским народом у Јасеновцу, Никола Самарџић изазвао је огорчење и лавину негодовања српске јавности. Недуго потом, Самарџић је препоручио својим пратиоцима на Твитеру да „запрате“ овог твитераша, а такође је позивао и на оснивање новог Голог отока и оправдавао хрватску војну операцију „Олуја“, тврдећи да су за прогон Срба из Хрватске криви они сами.

    Све ово је групу српских интелектуалаца навело да јавно реагују кроз „Протестно писмо поводом обнове и одбране усташких злочина и идеја“ и „Протест против порицања геноцида над српским народом“.

    Никола Самарџић

    Ковић је, како каже, кривичну пријаву поднео по 387. члану Кривичног законика, у коме се каже да онај „ко јавно одобрава, негира постојање или значајно умањује тежину геноцида, злочина против човечности и ратних злочина учињених против групе лица или члана групе која је одређена на основу расе, боје коже, вере, порекла, државне, националне или етничке припадности, на начин који може довести до насиља или изазивања мржње према таквој групи лица или члану те групе, уколико су та кривична дела утврђена правноснажном пресудом суда у Србији или Међународног кривичног суда, казниће се затвором од шест месеци до пет година“.

    „Пресуде за Јасеновац, геноцид и масовне ратне злочине наши судови нису доносили, али југословенски јесу. Наша држава је њен сукцесор. У тужби се позивам на пресуде Андрији Артуковићу, Мирославу Филиповићу-Мајсторовићу, злогласном ’Фра Сотони‘, Љуби Милошу, Алојзију Степинцу и осталима“, каже Ковић.

    Ако државни тужилац коме је тужба поднесена одбије тужбу, знаћемо на чему смо — да свако усред Београда може да каже да смо заслужили Јасеновац и „Олују“ и да нам је потребна нова 1948, додаје наш саговорник.

    Прва тужба за негирање геноцида над Србима од 1945.

    Ковић наглашава да је његова тужба због говора мржње према српском народу и негирања геноцида у Јасеновцу прва такве врсте од 1945. и наглашава да неке друге земље, попут Израела и Јерменије, геноциде који су извршени над Јеврејима и Јерменима стављају у центар своје спољне политике. У шеснаест држава света, негирање Холокауста је кажњиво, а негирање геноцида који је Турска извршила над Јерменима кажњиво је такође у неким државама, попут Француске, Словачке и Кипра.

    © AFP 2020 / CARL DE SOUZA
    Британски историчар Дејвид Ервинг осуђен је 2006. у Аустрији на три године затвора због негирања Холокауста

    Наш саговорник такође наглашава да његова тужба против Самарџића није прва такве врсте у свету и позива се на процес против британског историчара Дејвида Ервинга, који је у Аустрији 2006 због негирања Холокауста осуђен на три године затвора.

    „Ово је, према мом мишљењу, начин да зауставимо ово зло. Наша држава има законодавство које то омогућава и мислим да је дошло време да деламо. А можда ћемо и доживети да наша држава, по угледу на Израел и Јерменију, повуче неке одређеније кораке којима би коначно забранила поругу геноциду над српским народом“, сматра Ковић.

    Професор Никола Самарџић, са којим смо такође контактирали поводом тужбе коју је против њега поднео професор Ковић, поручио је да нема коментар.

    Прочитајте још:

    Тагови:
    Јасеновац, тужба, геноцид
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога