Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 08
    Пратите нас

    Од 2005. политички живот Киргизије састоји се у кретању од револуције до револуције, уз повремене крваве сукобе политичких ривала, етничких група и становника севера и југа земље. То ову централноазијску републику, која је самосталност стекла 1991. распадом СССР-а најнестабилнијом земљом региона.

    Тренутна политичка криза, у којој је повређено око 600 грађана и око 200 полицајаца, према речима Душана Пророковића са Факултета за међународну безбедност и дипломатију, наставак је кризе из 2010, када је, у другој по реду револуцији („Револуцији диња“), на власт дошао Алмазбек Атамбајев.

    Сукоб бившег и садашњег председника

    У међувремену, између Атамбајева и актуелног председника Соронбаја Женбекова избио је конфликт, чији су резултат садашњи грађански немири.

    „Киргизија је све ове године, од осамостаљивања до данас, живела у нестабилној ситуацији. Не само да имамо конфликте по политичкој и партијској основи, него по географској. Честа су размимоилажења становника на северу, који гравитирају ка главном граду и оних који насељавају јужне области“, објашњава наш саговорник.

    Ако се немири, који су у избили у понедељак узму као револуција, била би то трећа револуција у Киргизији од 2005. Прва , „Револуција лала“ избила због незадовољства изборним резултатима и резултирала је збацивањем са власти Аскара Акајева, који је председничку дужност обављао од 1991.

    Друга, „Револуција диња“ избила је пет година касније због раста цена енергената, а праћена је веома оштрим етничким сукобима између већинских Киргиза и мањинских Узбека на југу земље. Акајевљев наследник Курманбек Бакијев морао је да власт преда привременој влади, а на изборима 2011. победио је Атамбајев.

    Наредна смена власти била је мирна; Женбеков је изабран за председника четири године касније, а његов претходник се повукао на село. Међутим, конфликт двојице председника избио је прошле године и Атамбајев је ухапшен и, због корупције осуђен на једанаест година затвора. Ни његово хапшење није прошло без немира – присталице су га браниле, један је погинуо, а бивши председник ухапшен је тек из трећег покушаја. Сада су га демонстранти, превођени његовим сином ослободили из затвора.

    Најсиромашнија земља централне Азије

    Смештен у југоисточном делу централне Азије, Киргистан се граничи са Кином, Казахстаном, Узбекистаном и Таџикистаном. Економски развој ове земље ограничен је планинским тереном и тиме што нема излаз на море и чини је најсиромашнијом земљом региона. Злато је најважнији природни ресурс земље, а, за разлику од других централноазијских република, Киргистан нема нафтних резерви.

    Планински терен подстиче значајне поделе, друштвене и социјалне – два политичка језгра, једно око престонице Бишкека, а друго око Оша и Џалалабада, створило је, након стицања независности нестабилну политичку сцену.

    Узбекистанска и таџикистанска мањина на југу, као и недостатак водних ресурса, стварају честе тензије са суседима, које је председник Женбеков у последње време покушавао да реши.

    Упркос економским, безбедносним и политичким потешкоћама које ствара његова географија, стратешко место Киргистана чини га подручјем надметања између већих сила, а, према Пророковићевим речима свака политичка напетост изазива пажњу великих сила.

    „Та земља је карактеристична и по томе да су тамо биле две авиобазе, једна америчка у Манасу, друга руска у Канту. Америчка авиобаза у Манасу је затворена 2014. Киргизија има дугу границу са Кином. Кинески утицај је јачао претходних година“, наводи он.

    Ипак, изгледа да актуелни немири, с обзиром да је Централна изборна комисија поништила изборе и обећала да ће у року од две седмице расписати нове, неће попримити изглед претходних револуција и да ће тензије спласнути.

    Прочитајте још:

    Тагови:
    обојена револуција, револуција, немири, Киргизија
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога