Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    5492
    Пратите нас

    Пословање Фејсбука у Европи доведено је у питање пошто је ирски повереник за заштиту података у септембру започео процес забране преноса личних података из ЕУ у САД, на чему се заснива читава архитектура истоимене апликације. Ако процес буде завршен у корист ЕУ, своје прописе ће морати да промени и Србија.

    Осим Фејсбука, па тако и Инстаграма, промене би могле да обухвате и многе друге компаније које шаљу личне податке из Европе у Америку. Ирски повереник за заштиту података, задужен за Фејсбук у ЕУ, покренуо је процес због забринутости да такви подаци нису довољно заштићени од америчких обавештајних служби.

    Из Фејсбука су рекли да то не значи да ће се повући из Европе, али су истакли да је нејасно како би, у тим условима, наставили да пружају услуге путем те апликације и Инстаграма у ЕУ, с обзиром да многи послови, организације и услуге зависе управо од размене тих података.

    Фејсбук
    © AFP 2020 / Lionel Bonaventure
    Фејсбуку није јасно како би наставио с радом, ако процес буде спроведен

    Фејсбук „ратује“ с Европом, а шта са Србијом

    Директор „Шер фондације“ Данило Кривокапић предочава за Спутњик да Фејсбук тренутно покушава да реши ситуацију правним путем, односно да тражи „рупе“ у прописима ЕУ како би наставио пренос података, док је, с друге стране, ирски повереник одлучан да процес спроведе.

    „Амерички прописи који се тичу масовног надзора доста су интрузивнији од сличних прописа који се налазе у ЕУ. С тог становишта, рекао бих да је забринутост оправдана. То је борба на доста вишем нивоу, у којој морају да се вагају различити интереси, с једне стране основна људска права, а с друге економија између Америке и ЕУ“, истиче Кривокапић.

    Уколико Фејсбук изгуби правну битку, Кривокапић каже да се поставља питање да ли сервиси, попут апликација те компаније, могу да постоје, а да не преносе податке у Америку, јер се на томе заснива читава њихова архитектура.

    „Једна могућност је да грађани ЕУ потпуно престану да користе такве услуге, што мени тренутно не делује изводљиво. Друга опција је да Фејсбук нађе други правни основ, да се направи нови споразум између ЕУ и Америке, а чини ми се да је то најизвесније“, оцењује Кривокапић.

    Процес за забрану преноса података покренут је на основу одлуке којом је Суд правде ЕУ у јулу ове године оборио споразум „Прајваси шилд“, који је дозвољавао пренос личних података из ЕУ у САД.

    Та одлука проистекла из судске процене према којој, због америчких закона који дозвољавају већи надзор над подацима, грађани ЕУ нису у стању да довољно заштите своја права, јер не знају да ли се њихови подаци прикупљају без њихове дозволе. Ситуација налик овој догодила се и 2015. године, када је исти суд оборио сличан споразум под називом „Сејф харбор“.

    Ентер кључ
    Pixabay
    Ово није први пут да се неки од споразума о преносу података из ЕУ у САД обара

    Како у ЕУ — тако и у Србији

    Златко Петровић из службе Повереника за информације од јавног значаја и заштиту података о личности указао је на то да се одлука Суда правде ЕУ односи и на Србију, пошто се наши прописи о томе усклађују с њиховима, што значи да би и наша земља требало да забрани пренос личних података у САД.

    Међутим, наш Закон прописује да одлуку о томе које ће се земље наћи на списку оних с којима је пренос података дозвољен доноси Влада Србије. На тој листи и даље се налазе САД, те је повереник упутио допис Влади, како би се досадашњи прописи усагласили са новим.

    Што се тиче преноса података из Србије у Америку путем Фејсбука, Петровић каже да је неопходно сачекати епилог спора између корпоративног гиганта и ЕУ.

    Он је указао и на то да би, по нашем Закону, велике компаније попут Фејсбука морале да именују представника за заштиту података о личности за територију Србије. Том представнику би било који грађанин или повереник могао да се обрати поводом остваривања права или обавеза. Ипак, он у нашој земљи није именован.

    Радник Фејсбука
    © AP Photo / Paul Sakuma
    Фејсбук нема представника у Србији, иако би по закону морао да га именује

    Права Срба пред Фејсбуком

    „На основу прекршајне пријаве коју је прошле године поднела ’Шер фондација‘, повереник се писмено обратио компанији Фејсбук. Међутим, одговор нисмо добили. Другим речима, из тог разлога грађани Србије не могу да остваре своја права пред том компанијом“, предочио је Петровић.

    По европским законима, казне за неименовање представника на тлу ЕУ су драконске, досежу и до 20 милиона евра или четири одсто глобалног прихода предузећа.

    Ситуација у Србији је знатно другачија. Казна за неименовање представника у нашој земљи износи свега 100 хиљада динара за правно и 20 хиљада за одговорно лице, а изриче се као прекршајни налог.

    „То вам је као када вас саобраћајац заустави и казни вас, па ако уплатите у року од осам дана, онда плаћате половину износа. Другим речима, поставља се питање домета српског права. Пре свега, у ком поступку би пред тако моћном компанијом која се не налази на територији Србије могли да спроведемо поступак како бисмо изрекли такав налог. С друге стране, казна од 100 хиљада динара за такву компанију сигурно није сразмерна ни делотворна, нити одвраћа од тога да се закон прекрши“, закључује Петровић.

    Прочитајте још:

    Тагови:
    лични подаци, подаци, споразум, ЕУ, Европска унија, Фејсбук
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога