Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    113113
    Пратите нас

    Упркос америчким претњама санкцијама, нема опасности да ће се одустатио од градње балканког дела  гасовода Турски ток. Одустајање би било лоше по Србију и представљало претњу њеној енергетској и економској стабилности, сматра стручњак за енергетику Јелица Путниковић.

    У финишу предизборне кампање америчка администрација је хтела још једном да покаже зубе Русима и како има утицај у Европи, каже главна уредница портала „Енергија Балкана“ за Спутњик. Отуда још једна претња санкцијама учесницима у изградњи морског дела гасовода Северни ток 2 и Турског тока.

    „У складу с одредбама Закона о заштити европске енергетске безбедности из 2019, амерички државни секретар, у консултацијама с министром финансија, предаће Конгресу извештај у коме идентификује бродове који постављају цевоводе  на дубинама већим од 30 метара у изградњи Северног тока 2, Турског тока, као и сваког пројекта који наставља било који од та два.  Треба, такође, да именује странце који су свесно учествовали у продаји, изнајмљивању или обезбеђивању бродова за градњу тих пројеката, или су омогућиле варљиве или структурне трансакције за обезбеђивање тих бродова“, саопштио је Стејт департмент.

    Америка нам прети санкцијама

    Фирме које се у томе препознају моћи ће да избегну санкције ако почев од 20. октобра у наредних месец дана прекину наведене активности.

    Оно што је занимљиво, примећује Путниковићева, је да изгледа у Америци нису обавештени да је морска деоница Турског тока завршена.

    Део крака Турског тока кроз Србију
    Деоница балканског дела Турског тока кроз Србију, дуга 403 километра је завршена, а у завршној фази су и радови у Бугарској и од тог гасовода се, упркос америчким санкцијама, неће одустати.

    Турски ток је профункционисао и почетком ове године свечано је пуштен у рад, не само прва него и друга цев. Бугарска, а преко Бугарске и Грчка и Северна Македонија већ добијају руски гас из Турског тока. Кроз Бугарску, када пројекат буде завршен, гас ће стизати у Србију и ићи даље у Мађарску“, истиче она.

    На питање да ли то значи да не верује да ће застрашивање санкцијама и учесницима у оним пројектима који се надовезују на та два кључна гасовода одразити на завршетак балканске трасе  Турског тока, главна уредница „Енергије Балкана“ каже да је и до сада било тога па није уродило плодом.

    Досадашњи притисци без резултата

    Она подсећа да су Американци и прошле и ове године учестало слали своје делегације у Софију, убеђујући их да треба да одустану од руског гаса, да се окрену течном природном (ЛНГ), да постану партнери у новом ЛНГ пројекту у Грчкој. То су, како напомиње, Бугари и учинили да би направили диверсификацију, али и да би показали да нису против онога што од њих Вашингтон тражи.

    „Верујем да ће гасовод бити завршен као што ће бити завршен и Северни ток 2 јер су то првенствено економски пројекти иако имају и велики геостратешки значај, што показују и ови покушаји Америке да их осујети. Ти гасоводи су битни за земље у којима се граде и ту је сасвим небитно што је у питању руски гас“, истиче наша саговорница.

    Она указује на то да је енергетска безбедност и Бугарске и Србије, па чак и Мађарске, повезана са снабдевањем руским гасом, јер једине сигурне количине гаса које сада стижу у Европу су из Русије. У Норвешкој су, како подсећа, смањили производњу гаса, Данска је обуставила неке своје пројекте у мору, а течни гас за који се граде нови пројекти у Европи и даље је много скупљи од гаса који стиже гасоводима.

    Претња енергетској и економској стабилности

    Путниковићева сматра да је и Американцима јасно да немају шансе да осујете изградњу гасовода, поготово што су они приведени крају.

    Ова претња санкцијама и Бугарској и Србији и Мађарској због градње наставка Турског тока преко Балканског полуострва је нешто што треба да упозори ове земље да не улазе у завршетак реализације. Међутим  у Бугарској, а посебно у Србији, мање-више све завршено и у финишу су сада радови у Бугарској. Путниковић, уз то, подсећа на изјаве наших званичника да Србија нема алтернативу руском гасу који сада добијамо из Мађарске преко Украјине.

    Транзит гаса преко Украјине ће, међутим, ићи али у све мањем обиму, још наредних пет година, а руска компанија „Гаспром“ је средином године већ почела да уклања цеви које служе за транзит гаса из Русије преко Украјине. Гасовод Северни ток 2 би Украјину требало готово да избаци из тог посла.

    Александар Вучић и Бојко Борисов
    © Tanjug / FEJSBUK BOJKA BORISOVA
    Председник Србије и председник бугарске владе, Александар Вучић и Бојко Борисов, сматрају да је гасовод Балкански ток од суштинског значаја за обе земље.

    Наша саговница напомиње да Србија, међутим, остаје отворена и за друге изворе.

    „Србија је, као уосталом и Бугарска, која  је већ почела да прави аранжмане и с другим добављачима гаса, спремна да сутра има и друге правце снабдевања гасом. Изградњу гасовода од Софије према нашем граничном прелазу, Димитровграду финансира ЕУ. Србија је, такође, добила донацију за тај гасни правац“, напомиње Путниковић.

    Србија ће тада моћи да се снабдева и гасом који стиже у Бугарску из Грчке, али све то је на дугом штапу јер још није завршена ни гасна интерконекција између Бугарске и Грчке, а ни терминал за прихват течног гаса код Александропулоса, грчке луке у близини границе са Бугарском и Турском.

    „Дакле, не може се говорити да Србија неће да се снабдева неким другим гасом. Једноставно, сада немамо ту могућност, тако да су санкције којима прети Америка претња економској и енергетској стабилности Србије, али и Бугарске, закључила је саговорница Спутњика.
    Тагови:
    претња, америчке санкције, балкански ток, Турски ток, руски гас
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога