Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    Бајден или Трамп: Амерички избори 2020. (144)
    0 1170
    Пратите нас

    Именовањем Ејми Кони Берет за судију Врховног суда Сједињених Држава, сат би могао да се врати уназад и да судска власт престане да буде активистичка стално поништавајући одлуке законодавне и извршне власти. Тај потез би могао да одлучи и председничке изборе.

    Беретова, коју је председник Трамп именовао за судију Врховног суда, а републиканска већина у Сенату одлуку потврдила у четвртак, важи за конзервативца, али конзервативца старог кова, објашњава политиколог Александар Павић.

    Она би могла да промени ток историје

    „Она сматра де је Устав тај који је врховни и да судови треба да се минимално мешају у политичке одлуке које доносе Уставом предвиђени огранци власти. Mеђу конзервативцима постоји школа мишљења да су амерички судови у последњих педесет, шездесет година постали превише активистички и да су судије, које не бира народ, него политичари, ти који одлучују о законима, уместо да то буде законодавна власт, а у Америци је то Конгрес“, каже он.

    Беретова припада таласу конзервативних судија који сматрају да судови треба да се баве стриктним тумачењем устава и закона, да не учитавају у своје одлуке оно што у Уставу и законима не пише, као и да треба да дозволе да законодавне власти треба да буду оне које доносе законе у складу са вољом бирача.

    Прогнозе о томе ко ће победити на председничким изборима 3. новембра, показују да демократски кандидат има незнатну предност. Међутим, битка се и даље води за такозване „колебљиве државе“, државе у којима се подршка председничким кандидатима мења у изборним циклусима. Управо у тим државама, Пенсилванији, Мичигену, Висконсину, Тексасу и другима, водиће се одсудна битка за електорске гласове.

    Одлучујућа битка може да се води у Врховном суду

    У случају да постане немогуће да се утврди који кандидат има већину на изборима, Врховни суд има велику улогу, каже Павић, који наводи пример избора из 2000, када је Врховни суд тесном већином наложио заустављање поновног бројања гласова на Флориди, која и данас спада у категорију „колебљивих држава“. Тада је Џорџ Буш Млађи тесном већином победио демократског кандидата Ала Гора.

    „Врло лако може да се деси да имамо сличну ситуацију сада. Да смо на Врховном суду 2000. имали нерешену ситуацију, односно да је у Врховном суду седело осам, а не девет судија, одлука би била на Врховном суду Флориде, који би дозволио поновно бројање гласова у спорним окрузима, што је врло лако могло да доведе до Горове победе и да се промени не само исход избора, већ можда и историја“, каже Павић.

    Сада се поставља питање да ли касно пристигле гласове треба бројати или не, где одлучујућу реч може да има Врховни суд.

    „У Пенсилванији ћемо највероватније имати такав спор, треба ли уважити гласове који поштом стигну више од три дана после избора. То је на Врховном суду било немогуће одлучити док Беретова није била именована. Када су ситуације тесне, улога Врховног суда може да буде одлучујућа“, закључује Павић.

    Упркос обичају да се место у Врховном суду, уколико је упражњено непосредно пред изборе, остави идућем председнику на одлучивање, Трамп је именовао Ејми Кони Берет и у убрзаном процесу републиканска већина одобрила је њено именовање у четвртак.

    Беретова је заузела место које је припадало недавно преминулој судији Рут Бејдер Гинзберг, која је важила за икону либералне Америке.

    Тема:
    Бајден или Трамп: Амерички избори 2020. (144)
    Тагови:
    председнички избори у САД, Врховни суд, Врховни суд САД
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога