Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    1253
    Пратите нас

    Улагање у сеоску инфраструктуру, а прво у путеве и у подизање мањих прерађивачких капацитета је оно без чега се не може зауставити одимирања села. О томе ће, практично, бригу водити два министарства, јер како село стоји демографски тако стоји и цело друштво, оценили су саговорници Спутњика.

    Агроекономиста Милан Простран и социолог села, Срђан Шљукић, сматрају да су два нова ресора у влади Србије, за бригу о селу и за бригу о породици и демографији, покушај који обећава да се заустави тренд који траје деценијама. С обзиром на то да је садашња влада орочена на годину ипо дана, они сматрају да је то кратак период да би нешто озбиљније могло да се уради. Простран, који је члан Националног тима за препород села, је зато мишљења да би Скупштина Србије требало прво да усвоји дугорочни национални пројекат и одреди приоритете.

    Два министарства једна брига

    О алармантној ситуацији најбоље говоре бројке. Од око 4.700 села колико их је у Србији, свако четврто је на путу нестајања. У скоро хиљаду села има мање од по 100 становника, а у чак 86 одсто села се смањује број становника, јер су у већини остала старачка домаћинства.

    Пописано је око 50.000 потпуно напуштених кућа и око 145.000 оних у којима тренутно нико не живи. Проблем је и што у нашим селима има преко 200.000 нежења и око 100.000 неудатих девојака који су још способни за заснивањне породице. Зато се питање нестајања села не поставља само пред министарство за бригу о селу, него и оно за бригу о породици и демографији.

    Село Репушница код Књажевца.
    © REUTERS / Marko Djurica
    О одумирању села говори 50.000 потпуно напуштених кућа и 145.000 оних у којима тренутно нико не живи.

    Та два нова министарства, по оцени Пространа, неће моћи ништа да ураде без добре међусобне сарадње, али и са другим ресорима, као и без неопходних и то не малих средстава.

    Економски аспект

    На питање који су то први кораци које треба начини он нема дилему:

    „Прво би требало донети значајнији буџет за оба министарства. Оно што је горуће у селима, да би могла да преживе сигурно је важно да им се створе услови за живот - од инфратсруктуре, путева, школа, амбуланти, све оно што се данас сматра савременим животом“, сматра наш саговорник.

    Истиче да је најважније да се људи на селу повежу путевима, да могу лакше да комуницирају, да могу да оду до школе, до цивилизације. Додаје, међутим, да ни то неће бити од великог значаја ако им опстанак на селу не омогући зараду. Зато је подједнако битан економски аспкет, који подразумева да  кроз политику реиндустријализације прехрамбене индустрије дође до ширења малих погона, мањих прперађивачких капацитета по селима, објашњава овај агроекономиста.

    Он напомиње и да треба бацити  поглед преко плота, ка ЕУ на чијем смо путу.

    „Европска унија се, поготово сада, определила за подршку руралном развоју, развоју села, чак то зову патриотски рурални развој. Корона је пробудила многе истине о пољопривреди и неке људе спустила на земљу и ставила до знања да је производња хране која је извор живота у кризним годинама па и овој пандемији најважнија“, наглашава члан тима за препород села.

    Буџет као показатељ

    А какав је заиста однос и подршка овој идеји за обнову села Србије дефинитивно ћемо, сматра Простран, знати када будемо видали буџет за 2021. годину и колика средства ће бити опредељена за бригу о селу и ону о популационој и демографској политици.

    Мишљења је, у сваком случају, да то мора бити дугорочни пројекат, који ће се односити макар на десетогодишњи период, са чим се слаже и социолог Шљукић, професор Филозофског факулетат у Новом Саду, који се посебно бави селом.

    Селима су најпречи путеви који би их повезали са школом, цивилизацијом, али то неће бити од великог значаја ако им опстанак на селу не омогући зараду.

    Србија је већ дуго суочена са демографским проблемом и почетком 2018. године први пут после пола века, број становника Србије спустио се испод седам милиона. Оно што забрињава је да је сваке године Србија мања за око 36.000 становника.

    Уз миграције које годишње земљу оставе без око 50.000 углавном млађе репродуктивно способне популације, питање је како преусмерити тренд кад је просечна старост 43 године, а 1,48 деце просек по брачном пару.

    У селима где су већином остала старачка домаћинства та слика је највидљивија.

    Нема демографског опоравка без опоравка села

    Шљукић сматра да је добро што ће се са тим у коштац ухватити два министарства и објашњава зашто:

    Обнова становништва у једној земљи иде пре свега преко руралних подручја, преко села.  По правилу, градови не репродукују стновништво, а камоли да дају некакав вишак. Они се обнављају од миграција, од прилива становништва, а тај прилив новог становништва иде са села. Ако имамо ситуацију да нам село стари, да рапидно опада природни прираштај, онда видимо да је наш демографски проблем изузетно тежак. Не можемо очекивати да ћемо бити у стању да репродукујемо становништво уколико демографски пре свега не опоравимо руралне области“. 

    Судећи по томе што је одвојена брига о селу од министарства пољопривреде јер то више нису исте приче какве су некада биле и што је формирано и то које ће бринути о популационој политици указује на разумевање проблематике, каже он.

    Тагови:
    посао, инфраструктура, демографија, спас села
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога