Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    2199
    Пратите нас

    Пандемија вируса корона није само здравствени проблем, већ има и геополитичку димензију која се најбоље огледа у трци за вакцином између компанија, али и између држава. Откако је постало изгледно да је могуће направити вакцину у скорије време, трка за њом слична је глобалној трци у наоружању.

    У свету се грчевитом брзином развија више од 150 вакцина против вируса корона, све у нади да ће нека од њих убрзо изаћи на тржиште и зауставити пандемију и кризу у којој се свет нашао.

    У трку су се, осим компанија и научних института, укључиле и државе. Међутим, апел Генералног секретара УН за „глобалним примирјем“ као да не важи и за развој вакцине. Такође, Светска здравствена организација, која у развоју вакцине има статус координатора, као да има епизодну улогу у надметању које је постало ствар међудржавног престижа. Велике силе су се поделиле, свака за себе покушава да прва дође до вакцине, неке од њих, кроз обећања и притиске разних врста, покушавају да за свој рачун обезбеде тржишта оних држава које немају ресурсе за развој вакцине.

    Са друге стране, државе без ресурса за научне подухвате великих размера, част изузецима, пажљиво вагају да не увреде неког потенцијалног снабдевача, плашећи се да након открића неће моћи да набаве вакцину.

    Тако је питање вакцине, од чисто здравственог и економског, постало пар екселанс политичко, чак геополитичко питање — својеврсна „геополитика вакцине“ развија се пред нашим очима.

    Продаја вакцине жешћа од продаје оружја

    Трка између држава, која ће међу њима прва стићи до довољно ефикасне и безбедне вакцине, постала је трка за престижом, јер она држава која то буде прва урадила, за себе може да стекне не само економску корист, већ и да пласира меку моћ, да постане привлачна као земља која има развијен здравствени и научни систем, сматра Владимир Трапара, истраживач са београдског Института за међународну политику и привреду.

    „Питање вакцине свакако јесте политизовано, зато што када пратимо вести о вакцини, која је земља прва дошла до вакцине, која је у којој фази, видећемо да конкуренција пласира лоше вести. Тако, рецимо, када су Руси први регистровали своју вакцину, сви су на Западу одмах скочили да кажу како то нема везе и како су завршили тек прву фазу испитивања. По оштрини тих коментара видимо да се ту не ради само о денунцирању руске вакцине, него Русије као државе. Слично је и са кинеском вакцином“, напомиње он.

    Због тога, када год се у медијима појави вест о нежељеним ефектима приликом тестирања неке вакцине, у поприличној мери можемо да будемо сигурни да иза тога стоји конкуренција, која нежељене ефекте користи као аргумент да ће њихова вакцина бити боља, додаје он.

    Према Трапариним речима, пандемија вируса корона од старта је имала геополитичку димензију.

    „Било је наивно очекивати да ће велике силе одмах да ставе размирице по страни и да се заједнички боре против пандемије. Догодило се супротно — догодило се да свака од њих гледа шта може из пандемије да извуче за себе у смислу неких економских, али и политичких користи“, објашњава он.

    Он подсећа да је, након што су кинески и руски лекари дошли у неке европске земље као помоћ у борби против пандемије, администрација Доналда Трампа лансирала оптужбе да је вирус вештачки створен и да је побегао из лабораторије у Вухану. У том моменту се, према Трапариним речима, распознаје одраз кинеско-америчког геополитичког сучељавања. Тако се питање вакцине поставља као последња фаза у геополитичкој димензији пандемије вируса корона.

    Вакцина питање националне безбедности

    За Николу Божића из истраживачке станице Петница, питање вакцине важно је и за националну безбедност, па је самим тим оно и политичко питање.

    „Свако политичко питање може да буде и злоупотребљено, али ова фаза у којој се налази свет, јесте фаза у којој свака нација за себе покушава да нађе решење. Оне нације које то успеју, успеће да својим грађанима обезбеде јавно здравље, а онда ће имати прилику и да на глобалном тржишту продају тај свој ресурс и искуство и на тај начин остваре одређени политички утицај“, сматра он.

    Како наш саговорник каже, питање вакцине на неки начин подсећа на трку у наоружању, али на трку за одбрамбеним оружјем.

    „Вакцина није нешто што је офанзивно, него је нешто што треба да заштити и државе, и нације, и појединце. Тако да је ово као трка у дефанзивно наоружању према неком потпуно трећем, спољном непријатељу. Развијање вакцине, само по себи, не наноси штету никоме другом, само може да буде од користи након што се вакцина стави на тржиште за све становнике наше планете“, закључује Божић.

    Прочитајте још:

    Тагови:
    трка у наоружању, продаја, коронавирус, вакцина
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога