Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    1858
    Пратите нас

    Убиства научника, попут убиства једног од утемељивача иранског нуклеарног програма Мохзена Фахризадеа, спадају у групу„циљаних убистава“ и имају и политичку позадину. Фахризаде није први ирански нуклеарни физичар који је ликвидиран. Од 2007. до 2012. покушано је шест атентата на иранске нуклеарне физичаре, од којих је пет успело.

    Још од времена Другог светског рата, рад нуклеарних физичара уско је повезан са политиком земаља у којима раде, при чему је политика увек била доминантнија од науке. Сада, када иранске нуклеарне физичаре убијају у мафијашком стилу, поставља се неколико важних етичких питања о вези између (нуклеарне) науке и политике.

    Ирански нуклеарни физичар — мртав човек који хода

    Све ликвидације, према речима новинара Борислава Коркоделовића, извршене су по сличној матрици, која подсећа на ликвидације које у Латинској Америци врше такозвани „сикариоси“.

    „Коришћене су хаотичне гужве у техеранском саобраћају. У Техерану, граду од петнаестак милиона људи, саобраћајне гужве трају од јутра до касне вечери. У таквим условима атентатори су користили врло једноставно средство — на скутерима би се приближили циљу — или би прикачили магнетну бомбу за аутомобил жртве, или би у пуној брзини пуцали на аутомобил“, каже он.

    С обзиром да Израел важи за државу која развој иранског нуклеарног програма сматра за егзистенцијалну претњу, атентати на иранске нуклеарне физичаре приписивани су његовим обавештајним агенцијама. Сам Фахризаде, бригадни генерал иранске Револуционарне гарде, више пута је поименце помињан од стране највиших израелских званичника, као што су бивши премијер Ехуд Олмерт или садашњи Бењамин Нетанијаху, како Коркоделовић наводи, као „циљ који није невин“, док су га неименовани израелски функционери називали „мртвим човеком који хода“.

    Убиство Фахризадеа, али и осталих иранских научника отвара многа питања — пре свега да ли научници који раде на државним програмима развоја нуклеарних програма могу да буду сматрани терористима, јер се циљана убиства користе углавном за ликвидације терориста, али какав је ефекат таквих убистава на развој, рецимо, иранског нуклеарног програма и какав ће бити одговор Исламске републике.

    Предисторија политичких убистава научника

    У односу између науке и политике, а то показује и Фахризадеово убиство, доминантну улогу има политика, док акције попут његовог убиства имају предисторију, напомиње наш саговорник. То показују случајеви немачког физичара Вернера Хајзенберга, током Другог светског рата ангажованог на развоју Хитлеровог нуклеарног програма.

    „Он је већ од јесени 1942. био помињан у интерном дописивању међу америчким научницима који су радили на америчком програму нуклеарног наоружања. Они су спомињали Хајзенберга и размишљали шта са њим. Идеја је била да буде киднапован током његових честих одлазака у Швајцарску. А постојао је и план његове ликвидације“, објашњава Коркоделовић.

    Други физичар који је у истом периоду помињан као могући циљ је дански физичар Нилс Бор.

    „Он је из Данске успео да побегне у септембру 1943, са собом носећи цртеж који је нацртао на основу разговора са Хајзенбергом и који је требало да представља нуклеарни реактор. Према томе, научници су ту на једном врло клизавом терену и догађа се да се неки од њих, као што је био случај са петорицом Иранаца, оклизну и падну“, истиче Коркоделовић.

    Са сваким убиством Иран добија још нових нуклеарних физичара

    Хајзенберг, на сопствену срећу, није стигао да за рачун нациста изгради нуклеарни реактор и направи атомску бомбу пре савезника, Нилс Бор прешао је на слободну територију у спектакуларној акцији коју су извели британски командоси. То су, међутим, биле специфичне околности — многе земље уз све ограде које имају према иранском политичком систему, у њему не виде оно што је читав слободољубиви свет видео у нацистичкој Немачкој.

    Стога су, напомиње Коркоделовић, чак и Американци свесни чињенице да саботаже и циљана убиства неће зауставити ирански нуклеарни програм.

    „Са сваким убиством једног иранског физичара, десетине младих јављале су се управо на факултете за нуклеарну физику или су се средњошколци изјашњавали да иду тим путем, па је Иран стално добијао нове, младе кадрове у области нуклеарне физике. Тако да је ствар само у томе да ли ће такве методе успорити развој иранског нуклеарног програма, а како су реакције на Фахризадеово убиство показале, оне ће само ојачати одлучност иранског руководства да настави са програмом“, сматра Коркоделовић.

    Штавише, додаје он, Фахризадеово убиство мотивисаће Исламску републику да више не ступа у преговоре са међународном заједницом о ограничавању нуклеарног програма. Велики проблем, према Коркоделовићевим предвиђањима, биће како постићи нови договор о иранском нуклеарном програму, а то ће задавати велике главобоље и новој америчкој администрацији.

    Прочитајте још:

    Тагови:
    Борислав Коркоделовић, Израел, убиство, атентат, ирански нуклеарни споразум
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога