Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 403
    Пратите нас

    Односи Грчке и Турске могли би се још више закомпликовати и погоршати након најновије одлуке парламента у Атини да прошири територијалне воде у Јонском мору са шест на дванаест миља, поготово у предвечерје наставка преговора две земље о разграничењу у Егејском мору и источном Медитерану.

    „Та одлука је донета готово једногласно и у дискусији су се могле чути поруке и другим земљама да је то у складу са међународним правом, односно са конвенцијом коју су УН усвојиле 1982. У дискусији нико конкретно није помињао Турску и Егејско море, мада је јасно да су те поруке упућене Анкари“, констатује дугогодишњи дописник српских медија из Турске и Грчке, Војислав Лалић.

    Лалић подсећа да се Турска и Грчка већ годинама споре око разграничења у Егејском мору и ширине територијалних вода поготово око грчких острва која се налазе у непосредној близини малоазијске обале.

    „Конвенцију о поморском праву из 1982. Турска никада није прихватила и, сигурно је, неће је ни прихватити, јер би им то у неким деловима земље затворило излаз на отворено море, каже Лалић.

    Проширење у Јонском мору отежава преговоре о Егеју

    Проширење у Јонском мору могло би, према Лалићевом мишљењу да отежа преговоре између Атине и Анкаре, који се после пет година наставља крајем месеца у Истамбулу.

    „То је, у ствари, нека врста истраживачких разговора, у којима би међународни стручњаци припремили терен политичарима да реше проблеме који оптерећују односе између Атине и Анкаре. Реч је, пре свега, управо о разграничењима у Егејском мору и источном Медитерану, у коме се већ дуже време обострано звецка оружјем, поготово откако су у тамо пронађене велике резерве нафте и гаса“, објашњава наш саговорник.

    Две земље не могу да нађу заједнички језик ни око решења кипарске кризе, као ни положаја националних мањина. Ови проблеми оптерећују односе, не само Грчке и Турске, него и односе ЕУ са обе земље и та питања су више пута била на дневном реду у Бриселу. Турској су већ уведене симболичне санкције због непоштовања међународног права у Медитерану, а Лалић не искључује могућност да Турској буду уведене нове санкције ако не повуче неке своје потезе.

    Одлука о проширењу дошла је након преговора Атине са Римом и Тираном, са којима Грчка дели Јонско море и упркос чињеници да се спорна питања између Албаније и Грчке налазе пред Међународним судом у Хагу. Ипак, албански премијер Еди Рама изјавио је да је проширење територијалних вода „неотуђиво право Грчке“.

    Са друге стране, из Анкаре стигло је саопштење да проширење грчких територијалних вода у Јонском мору не утиче на Егејско море.

    „Проширење територијалних вода у Јонском мору од стране Грчке на 12 наутичких миља сеже до југа Пелопонеског полуострва и ни на који начин не утиче на Егејско море“, рекао је у изјави портпарол Министарства спољних послова Хами Аксој.

    Међутим, званична Анкара не може да пренебрегне чињеницу да је Грчка већ покушала да прошири своје територијалне воде у Егејском мору 1995, што је две земље довело на ивицу рата. Тада је турски парламент изгласао резолуцију према којој ће Турска свако проширење територијалних вода Грчке у Егеју сматрати објавом рата. На тај став подсетио је и турски шеф дипломатије Мевлут Чавушоглу августа прошле године у јеку кризе изазване турским истраживањем гасних и нафтних извора у источном Медитерану.

    Стога је и Аксој, морао да се осврне и на регион Егејског мора и да нагласи да Турска има витална права и интересе у Егеју, где, како је рекао, превладавају посебне географске прилике.

    „Став Турске да територијалне воде у Егејском мору не би требало да се једнострано проширују на начин да ограниче слободу пловидбе, као и приступ отвореном мору Турској и трећим земљама, добро је познат свим странама“, закључио је он.

    Турска и Грчка имају по шест миља територијалног мора у Егејском мору, где се налази велики број грчких острва недалеко од турске обале. Две земље, обе чланице НАТО, споре се и око турских планова за истраживање у источном Средоземљу, за које се верује да је богато нафтом и гасом.

    Прочитајте још:

    Тагови:
    територијалне воде, проширење, Егејско море, Турска, Грчка
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога