Слушајте Sputnik
    Анализе и мишљења
    Преузмите краћи линк
    Пише
    0 347
    Пратите нас

    Америка жели да поправи односе са савезницима, али се у трансатлантским односима неће безусловно вратити на период од пре 2016. године. Иако имају „заједничког непријатеља“ - Русију, Вашингтону се не допада то што је ЕУ у међувремену направила врло битан трговински и инвестициони споразум са Кином, а Немачка не одустаје од „Северног тока 2“.

    Овако политиколог Александар Павић коментарише могућност да Вашингтон почне са корекцијом односа са европским савезницима, уздрманих Трамповом спољнополитичком доктрином „Америка на првом месту“, на предстојећем онлајн састанку министара одбране НАТО.

    Америка жели боље односе са савезницима, али има препрека

    „Тај прекид на трансатлантским везама неће моћи тако лако да се поправи, јер се од 2016. године до данас много тога променило на међународној сцени, почев од тога да је Кина постала још јача, а Русија напредовала у производњи новог оружја. Коначно, десила се и глобална пандемија коронавируса. У новој администрацији у Вашингтону примећене су и ближе економске везе Кине и најјачих чланица Европске уније, које су истовремено и чланице НАТО-а, па је за очекивати да Американци покушају мало да покваре то што је ЕУ у међувремену урадила без њих“, сматра Павић.

    Оно што је сигурно је, напомиње саговорник Спутњика, да ће атмосфера и међусобна комуникација САД и европских савезника бити далеко опуштенија него за време Трампове администрације, без језика ултиматума и „тврде“ трговине.

    Приоритет притисак на Русију

    „Док је код бившег америчког председника увек постојала опасност да повуче Америку из НАТО-а, нема опасности да ће Бајден то икада урадити, тим пре што имају заједничке интересе, а приоритет им је притисак на Русију. Наиме, генерални секретар Алијансе Јенс Столтенберг је већ напоменуо да треба појачати присуство НАТО-а према руским границама, што ће сасвим извесно наићи на одобравање у новој америчкој администрацији. У том смислу већи акценат ће бити стављен на Украјину, а као додатни притисак на Русију појачаће се чак и НАТО перспектива Грузије. Међутим, иако те елите Америке и ЕУ имају много тога заједничког, ствари ипак не могу лако да се врате на оно какве су биле“, напомиње Павић.

    Он истиче да ће фокус нове администрације у Вашингтону бити на поновном успостављању кредибилитета САД у међународним односима, тим пре што су Бајден и његови људи глобалисти и воле да раде у коалицијама.

    „Трамп је био антиглобалиста, веровао је у билатералну сарадњу и у оно што је најбоље за Америку. Бајденова администрација пак враћа САД у Светску здравствену организацију и Париски споразум о клими, чиме желе да покажу да на њих може да се рачуна. Дакле, иако ће трансатлантска сарадња бити боља него за време Трамповог мандата, Европска унија, а поготово Немачка, схватају да без кинеског тржишта, па и неких кинеских технологија, као и без руског гаса једноставно не могу економски да се одрже, па је јасно да око неких ствари са Вашингтоном никада неће моћи да се сложе до краја и да ће постојати варнице на тој геополитчкој равни“, примећује Павић.

    Биће интересантно, сматра политиколог, посматрати и будуће односе САД и Велике Британије.

    „Може лако да се деси да унутар НАТО-а почне опет да се кристалише онај англоамерички блок. Наиме, Британија је сада ослобођена стега заједничке спољне политике са ЕУ и враћа се својој традиционалној улози, па лако може да се деси да се Вашингтон и Лондон зближе и направе неку врсту блока унутар Алијансе који би друге чланице следиле“, истиче Павић.

    Западни Балкан место „притиска“ на руски утицај

    На питање какав став ће Бајденова администрација заузети према Западном Балкану, наш саговорник каже да је тај простор означен као један од шест спољнополитичких приоритета за сарадњу Америке и Немачке.

    „Ја не могу да кажем да ће Западни Балкан бити једна од ствари о којима ће се подуже расправљати на виртуелном самиту НАТО, али свакако постоји заједнички интерес Немачке и Америке да, како они кажу, „реше“ Западни Балкан, односно да га интегришу у евроатлантски круг и да умање или елиминишу утицај Русије и Кине. Наравно, Србија ће бити сматрана за место на којем треба „притиснути“ нарастајући руски утицај, дакле да се врати онај притисак на Београд, али и Републику Српску који је постојао пре Трамповог избора 2016. године“, указује Александар Павић.

    Како ја најављено, на министарском НАТО састанку разговараће се и о напорима за окончање двадесетогодишњег рата у Авганистану, као и о такозваном „циљу од два процента“ који подразумева да НАТО чланице до 2024. године определе два одсто БДП-а на одбрану.

    Нови амерички председник Џозеф Бајден одржаће говор и на Безбедносном форуму у Минхену, који се онлајн одржава 19. фебруара.

    Тагови:
    ЕУ, Кина, НАТО, Русија, САД
    Стандарди заједницеДискусија
    Коментариши преко Sputnik налогаКоментариши преко Facebook налога